1.1.
Koja je svrha ove brošure o Internetu i slobodi izražavanja?
Proteklih godina Internet je značajno promenio naš život u mnogim oblastima, uključujući i način na koji pristupamo informacijama i objavljujemo ih. Međutim, ono što je najznačajnije, unapredio je naše ostvarivanje prava na slobodu izražavanja tako što
je obezbedio pristup raznim izvorima informacija, a isto tako značajno demokratizovao otvoreno objavljivanje bilo koje vrste informacija.
„S obzirom na svoju dostupnost i sposobnost skladištenja i saopštavanja ogromnih količina informacija, Internet igra važnu ulogu u unapređenju pristupa javnosti informacijama i omogućavanju opšteg širenja informacija.”
Times Newspapers Ltd protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 1 i 2), ESLJP, 2009. Rezime predmeta
Times Newspapers Limited protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 1 i 2), Predstavke br. 3002/03 i 23676/03, Presuda od 10. marta 2009.
Evropski sud za ljudska prava zaključio je da je izvršeno nesrazmerno mešanje u slobodu štampe garantovanu Članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, kada je sud tom listu naložio da u svojoj Inernet arhivi istakne obaveštenje u kojem navodi da
je u vezi sa ta dva članka pokrenut sudski postupak zbog klevete i da oni ne mogu biti umnožavani, niti da se vrši pozivanje na njih bez obraćanja njegovom pravnom odeljenju.
Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-91706
Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-1623
Kao ishod toga, sloboda izražavanja – naročito u okruženju Interneta – postala je tema koja se tiče svih nas. Ne samo novinara ili NVO koje se bave slobodom izražavanja.
„Aktivnost izražavanja korisnika na Internetu pruža do sada nezabeleženu platformu za ostvarivanje slobode izražavanja.”
Delfi AS protiv Estonije 2015. [Veliko veće], ESLJP, 2015. Rezime predmeta
Delfi AS protiv Estonije (Veliko veće), Predstavka br. 64569/09, Presuda od 16. juna 2015.
Kompanija podnosioca predstavke je bila vlasnik jednog od najvećih informativnih portala na Internetu u Estoniji. Tokom 2006. godine, nakon objavljivanja jednog članka na tom portalu u vezi sa jednim preduzećem za trajekte, na portalu je, ispod pomenutog
članka, objavljen niz komentara sa ličnim pretnjama i uvredljivim jezikom upućenim vlasniku kompanije za trajekte. Delfi AS je uklonio uvredljive komentare na zahtev advokata vlasnika te kompanije, nekih šest nedelja nakon njihovog
objavljivanja. Pokrenut je sudski postupak zbog klevete, protiv kompanije podnosioca predstavke, kojoj je na kraju naloženo da plati odštetu od 320 evra. Potvrđujući „važnu korist“ koju Internet predstavlja u ostvarivanju slobode izražavanja“,
Sud je ponovio da Član 10 nije povređen, ali da „odgovornost zbog klevete ili drugih vrsta protivzakonitog govora mora, u načelu, biti zadržana i sačinjavati delotvoran pravni lek u slučaju povrede prava ličnosti“.
Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-155105
Sažeci presuda i komentari::
Takođe, postalo je bitno da se informacije kroz koje se objašnjavaju osnovni pojmovi u vezi sa slobodom izražavanja i relevantnom sudskom praksom, pojednostave i razjasne širokom auditorijumu koji može biti zainteresovan za tu temu.
„funkcija blogera i popularnih korisnika društvenih mreža može se poistovetiti i sa ulogom ’javnog kontrolora’, bar kad je reč o zaštiti utvrđenoj Članom 10 .”
Predmet Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske [Veliko veće], ESLJP, 2016. Rezime predmeta
Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske, Predstavka br. 18030/11, Presuda od 8. novembra 2016
Predmet je proistekao iz predstavke uložene Sudu od strane Mađarskog Helsinškog odbora, nakon što su državni organi podnosiocu predstavke uskratili pristup informacijama o advokatima odbrane po službenoj dužnosti naimenovanim od strane dve policijske
stanice. Sud je ustanovio da je izvršena povreda prava na slobodu izražavanja NVO koja je podnela predstavku, i definisao je kriterijum zasnovan na četiri praga za procenu da li se u slučaju uskraćivanja pristupa informacijama u posedu
države aktivira Član 10 Konvencije.
Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-167828
Sažeci presuda i komentari::
Iako su na ovu temu objavljene mnoge knjige i pravne studije namenjene sudijama i drugim pripadnicima pravne profesije, mi smatramo da sada postoji još veća potreba za pojednostavljenjem i objašnjenjem osnovnih premisa slobode izražavanja, naročito onih
koje se tiču digitalnog sveta. Sve ovo je izloženo kroz prizmu tekuće sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), koja bi trebalo da bude glavno merilo za sve korisnike Interneta u Evropi.
Ideja na kojoj se zasniva ova brošura pojavila se i kao rezultat nekoliko ličnih iskustava u bavljenju slobodom izražavanja proteklih godina:
Kao prvo, tema je interesantna ne samo za profesionalne novinare, već i za razne druge vrste korisnika Interneta koji imaju različite obrazovne kvalifikacije, a uglavnom ne raspolažu velikim znanjem iz oblasti prava. Ipak, oni se svi bave saopštavanjem
informacija preko Interneta, a ponekad tvrde da im je povređeno pravo na slobodu izražavanja.
Kao drugo, proces donošenja političkih odluka povezanih sa slobodom izražavanja, po svemu sudeći, odvija se na brzinu, ne ostavljajući dovoljno vremena za duge javne debate ili za korišćenje detaljnih ili sveobuhvatnih izveštaja, kao osnove za donošenje
odluka. Ovo je slučaj naročito u određenim zemljama Južne i Istočne Evrope. Stoga, izvodi iz argumentacije i zaključaka ESLJP mogu poslužiti kao široko prihvaćena merila, a prema tome, i kao koristan alat za odbranu stavova tokom debate.
Treće, pristupajući danas raspoloživom toku informacija, mnogi korisnici traže lako razumljive, prečišćene informacije kako bi oformili svoje mišljenje (a ne odeljke teško razumljivog pravnog teksta koji im se čini nepristupačnim ili kao da je iz neke
druge epohe).
Međutim, mi smo uvereni da je većina odluka i argumenata u prilog slobode izražavanja u sudskoj praksi ESLJP-a lako razumljiva širem auditorijumu, ukoliko se predstave na odgovarajući način.
„Na osnovu Člana 10 Konvencije, sloboda izražavanja garantuje se ’svakome’. Na osnovu ovog člana ne pravi se nikakva razlika između toga da li je cilj ostvarivanje dobiti ili ne.“
Neij i Sunde Kolmisoppi protiv Švedske, ESLJP, 2013. Rezime predmeta
Neij i Sunde Kolmisoppi protiv Švedske, Predstavka br. 40397/12, Odluka od 19. februara 2013.
Ovaj predmet se odnosio na predstavku dva suosnivača veb-sajta „The Pirate Bay“, jednog od najvećih veb-sajtova za razmenu torent fajlova na svetu, u kojoj se oni žale da osuđujuća presuda koja im je izrečena zbog saučesništva u izvršenju krivičnih dela
povredom Zakona o autorskom pravu, predstavlja kršenje njihovog prava na slobodu izražavanja.
Sud je ovu predstavku oglasio neprihvatljivom budući da je očigledno neosnovana. Po mišljenju Suda, razmena, ili omogućavanje drugima da dele fajlove ove vrste na Internetu, čak i materijal zaštićen autorskim pravom, a u svrhu sticanja dobiti, obuhvaćeno
je pravom na „primanje i saopštavanje informacija“ utvrđenim Članom 10 (sloboda izražavanja) Konvencije. Međutim, Sud je smatrao da su domaći sudovi ispravno uspostavili ravnotežu između konkurentnih interesa o kojima se radi – tj.
prava podnosilaca predstavke da primaju i saopštavaju informacije i potrebe za zaštitom autorskog prava.
Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-117513
Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-7408
1.2.
Sloboda izražavanja. Odakle da krenemo?
Sloboda izražavanja je osnovno pravo koje ima široku primenu, koje se, međutim, često zloupotrebljava, a pritom nije dovoljno shvaćeno.
Kada nam se ne sviđa ono što neko kaže, želimo da to lice bude ućutkano i sudski opomenuto.
Kada želimo nešto da kažemo, navodno, u istom smislu kao i izjava sa kojom se ne slažemo, smatramo da imamo pravo da to slobodno učinimo.
Ali, mi retko razmišljamo zašto postoji osnovno pravo na slobodu izražavanja, čemu ono služi i zbog čega je korisno i kada i na koji način se to pravo ograničava.
Sloboda izražavanja
„merodavna je ne samo za 'informacije' i ’ideje’ koje su naišle na dobar prijem ili koje se smatraju dobronamernim ili indiferentnim, već i za one koje su uvredljive i koje izazivaju zaprepašćenje ili uznemirenje. To su zahtevi pluralizma, tolerancije i širokoumnosti bez kojih ne postoji ’demokratsko društvo’“
.
Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], ESLJP, 2012. Rezime predmeta
Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], Predstavka br. 48311/10, Presuda od 7. februara 2012.
Kompanija podnosioca predstavke je izdavač nacionalnog dnevnog lista sa velikim tiražem koji je u septembru 2004. godine na naslovnoj strani objavio članak o zvezdi jedne popularne TV serije koja je uhapšena na minhenskom festivalu piva zbog posedovanja
kokaina. Ovaj članak je bio dopunjen još detaljnijim člankom na jednoj drugoj stranici. Odmah po objavljivanju članka, na zahtev glumca doneta je privremena mera kojom se zabranjuje svako dalje objavljivanje tog članka. Kompanija podnosioca
predstavke žalila se na sudsku meru koja joj je izrečena zbog izveštavanja o hapšenju i presudi protiv pomenutog glumca.
Sud je utvrdio da je izvršena povreda Člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije, smatrajući da ograničenja izrečena protiv kompanije podnosioca predstavke nisu u razumnoj srazmeri prema legitimnom cilju zaštite ugleda prava drugih.
Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-145700
Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-9955
Ne postoji usaglašen stav kao odgovor na gore navedene konstatacije. Ono što je dobro jeste da postoji mnogo političkih filozofa, pravnih dokumenata i sudskih odluka koje nam daju smernice. Još značajnije je to da, pošto je zakonsko i sudsko sprovođenje
ovog prava u različitim kontekstima uvek dinamično, svako može izneti svoj stav i uticati na sprovođenje politika. Da bi se to ostvarilo, potrebno je da bolje razumemo osnove ovog prava.
U daljem tekstu izložen je spisak nekih od ključnih pojmova na kojima se zasniva pravo na slobodu izražavanja.
Šta je sloboda izražavanja?
„Sloboda izražavanja sačinjava jedan od osnovnih temelja demokratskog društva i jedan od osnovnih uslova za njegov napredak i za samoispunjenje svakog pojedinca.“
Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], ESLJP, 2012. Rezime predmeta
Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], Predstavka br. 48311/10, Presuda od 7. februara 2012.
Kompanija podnosioca predstavke je izdavač nacionalnog dnevnog lista sa velikim tiražem koji je u septembru 2004. godine na naslovnoj strani objavio članak o zvezdi jedne popularne TV serije koja je uhapšena na minhenskom festivalu piva zbog posedovanja
kokaina. Ovaj članak je bio dopunjen još detaljnijim člankom na jednoj drugoj stranici. Odmah po objavljivanju članka, na zahtev glumca doneta je privremena mera kojom se zabranjuje svako dalje objavljivanje tog članka. Kompanija podnosioca
predstavke žalila se na sudsku meru koja joj je izrečena zbog izveštavanja o hapšenju i presudi protiv pomenutog glumca.
Sud je utvrdio da je izvršena povreda Člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije, smatrajući da ograničenja izrečena protiv kompanije podnosioca predstavke nisu u razumnoj srazmeri prema legitimnom cilju zaštite ugleda prava drugih.
Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-145700
Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-9955
-
Ona je važan instrument slobode savesti
-
Njome se omogućava savestan izbor zasnovan na pridržavanju određenih vrednosti, a shodno tome, pojedincu se daje autonomija i utvrđuje identitet svakog lica
-
Ona doprinosi znanju i razumevanju, kroz debatu o društvenim i moralnim vrednostima i omogućavanju tržišta ideja
-
Ona omogućava saopštavanje političkih ideja, a stoga doprinosi demokratiji
-
Gradi toleranciju dopuštajući drugima da se izraze
-
Doprinosi umetničkom razvoju i omogućava napredak teorije i nauke1
1
Iz čega se sastoji sloboda izražavanja?
-
pravo na širenje informacija, u svim vidovima i oblicima i;
-
pravo drugih na primanje informacija.
Sloboda izražavanja
„se odnosi ne samo za sadržinu informacija, već i na sredstva njihove distribucije, pošto se svako ograničenje koje se uvodi na sredstva nužno odražava na pravo na prijem i saopštavanje informacija“.
Özturk protiv Turske [Veliko veće], ESLJP, 1999.
Zašto se sloboda izražavanja ograničava?
-
Zato što narušava ostvarivanje drugih prava (pravo na privatnost, pravo na pravično suđenje, pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti), ili prekoračuje osnovne okvire ljudskih prava (zabrana diskriminacije i zabrana zloupotrebe prava)
-
Zato što se ne postupa savesno (objava nedovoljno proverenih činjenica, uvredljiv govor koji ne služi debati u javnom interesu, itd.)
-
Zato što nanosi štetu i nije u javnom interesu
-
Zato što ugrožava mere zaštite demokratije ili zakona i reda (odavanje državnih tajni, stvaranje mogućnosti da dođe do narušavanja mira, itd.)
„Kao što je izloženo u Članu 10, sloboda izražavanja podleže izuzećima koja, međutim, moraju biti strogo tumačena, a potreba za bilo kojim ograničenjem mora biti ubedljivo utvrđena.“
Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], ESLJP, 2012. Rezime predmeta
Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], Predstavka br. 48311/10, Presuda od 7. februara 2012.
Kompanija podnosioca predstavke je izdavač nacionalnog dnevnog lista sa velikim tiražem koji je u septembru 2004. godine na naslovnoj strani objavio članak o zvezdi jedne popularne TV serije koja je uhapšena na minhenskom festivalu piva zbog posedovanja
kokaina. Ovaj članak je bio dopunjen još detaljnijim člankom na jednoj drugoj stranici. Odmah po objavljivanju članka, na zahtev glumca doneta je privremena mera kojom se zabranjuje svako dalje objavljivanje tog članka. Kompanija podnosioca
predstavke žalila se na sudsku meru koja joj je izrečena zbog izveštavanja o hapšenju i presudi protiv pomenutog glumca. Sud je utvrdio da je izvršena povreda Člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije, smatrajući da ograničenja izrečena
protiv kompanije podnosioca predstavke nisu u razumnoj srazmeri prema legitimnom cilju zaštite ugleda prava drugih.
Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-145700
Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-9955
Kakva treba da budu ta ograničenja?
-
Utvrđena zakonom
-
Usmerena ka legitimnom cilju (zaštita drugih prava ili interesa)
-
Neophodna u demokratskom društvu (treba da postoji neodložna društvena potreba)
-
Proporcionalna
Izražavanje može imati različite vidove: izgovorena i pisana reč, umetnička dela, filmovi, pozorišna muzika, druge izvođačke umetnosti ili događanja, uključujući i uništenje imovine, kada takav čin predstavlja ’govor’ (primeri iz stvarnog života bi uključivali
paljenje državne zastave, bacanje farbe na statue). Suzdržavanje od izražavanja takođe je jedan vid prava na slobodu izražavanja (pravo na ćutanje).
Sloboda izražavanja obuhvata širok spektar komunikacija, od političkog izražavanja, do akademske, umetničke ili komercijalne komunikacije, pri čemu je za svaki od ovih vidova obezbeđen različit nivo zaštite. Sloboda izražavanja obuhvata pravo na pristup
informacijama, što u slučaju novinara može značiti dobijanje prava na pristup u javnoj instituciji, uključujući sudove, ili pristup javnom dokumentu, uključujući podatke tajnih službi. Kada je reč o građanima, sloboda izražavanja može značiti
nepostojanje kontrole pristupa informacijama na Internetu
Izražavanje može biti saopšteno putem raznih kanala: štampanih medija, knjiga, pisama, postera, radiodifuznih kanala i – naravno, poslednjih godina – pretežno putem Interneta.
1.3.
1.3. Sloboda izražavanja kao osnovno pravo
Kao osnovno ljudsko pravo, pravo na slobodu izražavanja garantovano je nizom relevantnih međunarodnih pravnih dokumenata i ugovora.
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. godine, garantuje pravo na slobodu govora u Članu 19, a to isto čini i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, usvojen od strane tog
istog tela 1966. godine; u njemu se to pravo garantuje takođe u Članu 19.
Povelja o osnovnim pravima Evropske unije, usvojena je 2000. godine od strane Evropskog parlamenta, Saveta ministara i Evropske komisije, a stupila je na snagu 2009. Ona se smatra ’Ustavom’ Evropske unije. Njome se takođe garantuje pravo na slobodu izražavana,
u Članu 11.
Od posebnog značaja je Evropska konvencija o ljudskim pravima (EKLJP) Saveta Evrope, otvorena za potpisivanje 1950. godine, koja je obuhvatila slobodu izražavanja u Članu 10. Ona je stupila na snagu 1953. godine, a tokom vremena je pretrpela izmene i
dopune, usvajanjem 16 Protokola
2
. Neki od protokola uz Konvenciju još nisu ratifikovani od svih zemalja. Evropski sud za ljudska prava je telo koje nadzire sprovođenje Konvencije u 47 država članica Saveta Evrope.
Pošto Evropska konvencija o ljudskim pravima predstavlja glavni instrument zaštite ljudskih prava za zemlje Saveta Evrope, ova brošura je usredsređena uglavnom na sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava.
ČLAN 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima
Sloboda izražavanja
- 1
-
Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanje informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovim članom se ne sprečava da države zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća.
- 2
-
Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja obelodanjivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva
.
1.4.
Kako shvatiti ovu brošuru?
Delokrug prava na slobodu izražavanja zasniva se na promenljivim filozofskim, političkim i pravnim pojmovima. To pravo treba biti analizirano sagledavanjem konkretnog geografskog, pravnog i društvenog konteksta. U najvećem broju slučajeva, ono obuhvata
uspostavljanje ravnoteže u odnosu na druga prava i osnovne vrednosti.
Stoga, sudskim predmetima izloženim u ovoj brošuri treba pripisati samo referentnu vrednost. Sudska praksa kao što je ona koju stvara ESLJP, konstantno se menja i ponekad je u koliziji sama sa sobom. Ponekad je čak izložena kritici, pošto povremeno dovodi
do razočaravajućih ishoda za one koji unapređuju osnovna prava na slobodu izražavanja i pristup informacijama. Štaviše, tehnički razvoj Interneta mogao bi da izmeni određene, danas postojeće pretpostavke, koje bi mogle da budu uključene
u buduće odluke.
Ipak, sudska praksa, poput one koju stvara ESLJP, može mnogo puta biti vizionarska i imati značajnu vrednost u unapređenju osnovnih standarda zakonskog odobrenja prava na slobodu izražavanja i pristupa informacijama.
Sažimanje celokupne sadašnje sudske prakse ESLJP do najbitnih detalja ima svoju cenu, koju ovde valja istaći. Kao prvo, informacije u ovoj brošuri ne mogu nikako predstavljati pravni savet. Drugo, urednici ove brošure su morali da ograniče izložene informacije,
što za određene predstavnike pravne profesije može predstavljati nedostatak. Takođe, zbog izbora domena i predmeta bili smo primorani da neke važne aspekte obradimo samo površno – kao što je pitanje ’govora mržnje’ ili ’zaštite novinarskih
izvora’.
Takođe, da bismo pojednostavili tekst u verziji brošure, neki citati su svedeni na minimum od internih referenci do drugih predmeta ESLJP ili dokumenata. Takođe, nazivi predmeta naznačeni su skraćeno kao ’ime tužioca, protiv zemlje, godina’. Na ovaj način
su označeni predmeti koji su presuđeni od strane Velikog veća. Sve delove teksta citata koji su izloženi masnim slovima odredili su urednici da bi se naglasile glavne ključne reči relevantne za čitaoca.
Više detalja obuhvaćeno je verzijom za Internet, na adresi https://cases.internetfreedom.blog, koja sadrži kratak rezime svakog predmeta i linkove za konkretan tekst presude/odluke ili sažetke presuda.
Takođe moramo da istaknemo da su nam u našem radu bile od pomoći sve informacije u vezi sa sudskom praksom ESLJP koje su javno dostupne na Internetu, kao i razni drugi projekti i publikacije - svi dostupni na Internetu – u kojima je sistematizovan ili
detaljnije analiziran veliki deo sudske prakse ESLJP koja se odnosi (takođe) na Član 10.
Ovde navodimo najvažnije izvore, naročito korisnicima koji bi želeli detaljnije da razmotre određene karakteristike slobode izražavanja:
-
Informativni dokumenti po temama u vezi sa sudskom praksom i predmetima koji su u postupku pred Sudom, koje je priredila Pres služba Suda
3
-
Agencija za osnovna prava – Baza podataka sa sudskom praksom sadrži kompilaciju sudske prakse Suda pravde Evropske unije i Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP ) sa direktnim upućivanjem na Povelju o osnovnim pravima Evropske unije
4
-
Internet: sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava (2015)
5
-
Sloboda izražavanja u Evropskoj sudskoj praksi u vezi sa Članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (2007)6
6
-
Sloboda izražavanja, mediji i novinari. Sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava – objavljeno od strane Evropske audiovizuelne opservatorije (2015)
7
-
Priručnik za primenu Člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima – (2004)
Sloboda izražavanja i kleveta – Studija iz oblasti sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (2016) Tekst dostupan na adresi https://rm.coe.int/16806ac95b Regulatorni organi za medije i govor mržnje (2017)
10
-
Blog posmatrača Suda u Strazburu pri Centru za ljudska prava na Univerzitetu u Gentu, Belgija
11
-
Globalna sloboda izražavanja – Univerzitet Kolumbija – baza podataka sa više od 1027 predmeta iz celog sveta12
12
Ključni aspekti relevantnih predmeta pred ESLJP:
