Prvi koraci u razumevanju


slobode izražavanja na Internetu i van Interneta


na osnovu tekuće sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava

1.1. Koja je svrha ove brošure o Internetu i slobodi izražavanja?


Proteklih godina Internet je značajno promenio naš život u mnogim oblastima, uključujući i način na koji pristupamo informacijama i objavljujemo ih. Međutim, ono što je najznačajnije, unapredio je naše ostvarivanje prava na slobodu izražavanja tako što je obezbedio pristup raznim izvorima informacija, a isto tako značajno demokratizovao otvoreno objavljivanje bilo koje vrste informacija.

„S obzirom na svoju dostupnost i sposobnost skladištenja i saopštavanja ogromnih količina informacija, Internet igra važnu ulogu u unapređenju pristupa javnosti informacijama i omogućavanju opšteg širenja informacija.”

Times Newspapers Ltd protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 1 i 2), ESLJP, 2009.  

Times Newspapers Limited protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 1 i 2), Predstavke br. 3002/03 i 23676/03, Presuda od 10. marta 2009.

Evropski sud za ljudska prava zaključio je da je izvršeno nesrazmerno mešanje u slobodu štampe garantovanu Članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, kada je sud tom listu naložio da u svojoj Inernet arhivi istakne obaveštenje u kojem navodi da je u vezi sa ta dva članka pokrenut sudski postupak zbog klevete i da oni ne mogu biti umnožavani, niti da se vrši pozivanje na njih bez obraćanja njegovom pravnom odeljenju.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-91706

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-1623

Kao ishod toga, sloboda izražavanja – naročito u okruženju Interneta – postala je tema koja se tiče svih nas. Ne samo novinara ili NVO koje se bave slobodom izražavanja.

„Aktivnost izražavanja korisnika na Internetu pruža do sada nezabeleženu platformu za ostvarivanje slobode izražavanja.”

Delfi AS protiv Estonije 2015. [Veliko veće], ESLJP, 2015.  

Delfi AS protiv Estonije (Veliko veće), Predstavka br. 64569/09, Presuda od 16. juna 2015.

Kompanija podnosioca predstavke je bila vlasnik jednog od najvećih informativnih portala na Internetu u Estoniji. Tokom 2006. godine, nakon objavljivanja jednog članka na tom portalu u vezi sa jednim preduzećem za trajekte, na portalu je, ispod pomenutog članka, objavljen niz komentara sa ličnim pretnjama i uvredljivim jezikom upućenim vlasniku kompanije za trajekte. Delfi AS je uklonio uvredljive komentare na zahtev advokata vlasnika te kompanije, nekih šest nedelja nakon njihovog objavljivanja. Pokrenut je sudski postupak zbog klevete, protiv kompanije podnosioca predstavke, kojoj je na kraju naloženo da plati odštetu od 320 evra. Potvrđujući „važnu korist“ koju Internet predstavlja u ostvarivanju slobode izražavanja“, Sud je ponovio da Član 10 nije povređen, ali da „odgovornost zbog klevete ili drugih vrsta protivzakonitog govora mora, u načelu, biti zadržana i sačinjavati delotvoran pravni lek u slučaju povrede prava ličnosti“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-155105

Sažeci presuda i komentari::

Takođe, postalo je bitno da se informacije kroz koje se objašnjavaju osnovni pojmovi u vezi sa slobodom izražavanja i relevantnom sudskom praksom, pojednostave i razjasne širokom auditorijumu koji može biti zainteresovan za tu temu.

„funkcija blogera i popularnih korisnika društvenih mreža može se poistovetiti i sa ulogom ’javnog kontrolora’, bar kad je reč o zaštiti utvrđenoj Članom 10 .”

Predmet Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske [Veliko veće], ESLJP, 2016.  

Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske, Predstavka br. 18030/11, Presuda od 8. novembra 2016

Predmet je proistekao iz predstavke uložene Sudu od strane Mađarskog Helsinškog odbora, nakon što su državni organi podnosiocu predstavke uskratili pristup informacijama o advokatima odbrane po službenoj dužnosti naimenovanim od strane dve policijske stanice. Sud je ustanovio da je izvršena povreda prava na slobodu izražavanja NVO koja je podnela predstavku, i definisao je kriterijum zasnovan na četiri praga za procenu da li se u slučaju uskraćivanja pristupa informacijama u posedu države aktivira Član 10 Konvencije.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-167828

Sažeci presuda i komentari::

Iako su na ovu temu objavljene mnoge knjige i pravne studije namenjene sudijama i drugim pripadnicima pravne profesije, mi smatramo da sada postoji još veća potreba za pojednostavljenjem i objašnjenjem osnovnih premisa slobode izražavanja, naročito onih koje se tiču digitalnog sveta. Sve ovo je izloženo kroz prizmu tekuće sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP), koja bi trebalo da bude glavno merilo za sve korisnike Interneta u Evropi.

Ideja na kojoj se zasniva ova brošura pojavila se i kao rezultat nekoliko ličnih iskustava u bavljenju slobodom izražavanja proteklih godina:

Kao prvo, tema je interesantna ne samo za profesionalne novinare, već i za razne druge vrste korisnika Interneta koji imaju različite obrazovne kvalifikacije, a uglavnom ne raspolažu velikim znanjem iz oblasti prava. Ipak, oni se svi bave saopštavanjem informacija preko Interneta, a ponekad tvrde da im je povređeno pravo na slobodu izražavanja.

Kao drugo, proces donošenja političkih odluka povezanih sa slobodom izražavanja, po svemu sudeći, odvija se na brzinu, ne ostavljajući dovoljno vremena za duge javne debate ili za korišćenje detaljnih ili sveobuhvatnih izveštaja, kao osnove za donošenje odluka. Ovo je slučaj naročito u određenim zemljama Južne i Istočne Evrope. Stoga, izvodi iz argumentacije i zaključaka ESLJP mogu poslužiti kao široko prihvaćena merila, a prema tome, i kao koristan alat za odbranu stavova tokom debate.

Treće, pristupajući danas raspoloživom toku informacija, mnogi korisnici traže lako razumljive, prečišćene informacije kako bi oformili svoje mišljenje (a ne odeljke teško razumljivog pravnog teksta koji im se čini nepristupačnim ili kao da je iz neke druge epohe).

Međutim, mi smo uvereni da je većina odluka i argumenata u prilog slobode izražavanja u sudskoj praksi ESLJP-a lako razumljiva širem auditorijumu, ukoliko se predstave na odgovarajući način.

„Na osnovu Člana 10 Konvencije, sloboda izražavanja garantuje se ’svakome’. Na osnovu ovog člana ne pravi se nikakva razlika između toga da li je cilj ostvarivanje dobiti ili ne.“

Neij i Sunde Kolmisoppi protiv Švedske, ESLJP, 2013.  

Neij i Sunde Kolmisoppi protiv Švedske, Predstavka br. 40397/12, Odluka od 19. februara 2013.

Ovaj predmet se odnosio na predstavku dva suosnivača veb-sajta „The Pirate Bay“, jednog od najvećih veb-sajtova za razmenu torent fajlova na svetu, u kojoj se oni žale da osuđujuća presuda koja im je izrečena zbog saučesništva u izvršenju krivičnih dela povredom Zakona o autorskom pravu, predstavlja kršenje njihovog prava na slobodu izražavanja.

Sud je ovu predstavku oglasio neprihvatljivom budući da je očigledno neosnovana. Po mišljenju Suda, razmena, ili omogućavanje drugima da dele fajlove ove vrste na Internetu, čak i materijal zaštićen autorskim pravom, a u svrhu sticanja dobiti, obuhvaćeno je pravom na „primanje i saopštavanje informacija“ utvrđenim Članom 10 (sloboda izražavanja) Konvencije. Međutim, Sud je smatrao da su domaći sudovi ispravno uspostavili ravnotežu između konkurentnih interesa o kojima se radi – tj. prava podnosilaca predstavke da primaju i saopštavaju informacije i potrebe za zaštitom autorskog prava.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-117513

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-7408

1.2. Sloboda izražavanja. Odakle da krenemo?


Sloboda izražavanja je osnovno pravo koje ima široku primenu, koje se, međutim, često zloupotrebljava, a pritom nije dovoljno shvaćeno.

Kada nam se ne sviđa ono što neko kaže, želimo da to lice bude ućutkano i sudski opomenuto.

Kada želimo nešto da kažemo, navodno, u istom smislu kao i izjava sa kojom se ne slažemo, smatramo da imamo pravo da to slobodno učinimo.

Ali, mi retko razmišljamo zašto postoji osnovno pravo na slobodu izražavanja, čemu ono služi i zbog čega je korisno i kada i na koji način se to pravo ograničava.

Sloboda izražavanja „merodavna je ne samo za 'informacije' i ’ideje’ koje su naišle na dobar prijem ili koje se smatraju dobronamernim ili indiferentnim, već i za one koje su uvredljive i koje izazivaju zaprepašćenje ili uznemirenje. To su zahtevi pluralizma, tolerancije i širokoumnosti bez kojih ne postoji ’demokratsko društvo’“ .

Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], ESLJP, 2012.  

Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], Predstavka br. 48311/10, Presuda od 7. februara 2012.

Kompanija podnosioca predstavke je izdavač nacionalnog dnevnog lista sa velikim tiražem koji je u septembru 2004. godine na naslovnoj strani objavio članak o zvezdi jedne popularne TV serije koja je uhapšena na minhenskom festivalu piva zbog posedovanja kokaina. Ovaj članak je bio dopunjen još detaljnijim člankom na jednoj drugoj stranici. Odmah po objavljivanju članka, na zahtev glumca doneta je privremena mera kojom se zabranjuje svako dalje objavljivanje tog članka. Kompanija podnosioca predstavke žalila se na sudsku meru koja joj je izrečena zbog izveštavanja o hapšenju i presudi protiv pomenutog glumca.

Sud je utvrdio da je izvršena povreda Člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije, smatrajući da ograničenja izrečena protiv kompanije podnosioca predstavke nisu u razumnoj srazmeri prema legitimnom cilju zaštite ugleda prava drugih.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-145700

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-9955

Ne postoji usaglašen stav kao odgovor na gore navedene konstatacije. Ono što je dobro jeste da postoji mnogo političkih filozofa, pravnih dokumenata i sudskih odluka koje nam daju smernice. Još značajnije je to da, pošto je zakonsko i sudsko sprovođenje ovog prava u različitim kontekstima uvek dinamično, svako može izneti svoj stav i uticati na sprovođenje politika. Da bi se to ostvarilo, potrebno je da bolje razumemo osnove ovog prava.

U daljem tekstu izložen je spisak nekih od ključnih pojmova na kojima se zasniva pravo na slobodu izražavanja.

Šta je sloboda izražavanja?


„​Sloboda izražavanja sačinjava jedan od osnovnih temelja demokratskog društva i jedan od osnovnih uslova za njegov napredak i za samoispunjenje svakog pojedinca.“

Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], ESLJP, 2012.  

Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], Predstavka br. 48311/10, Presuda od 7. februara 2012.

Kompanija podnosioca predstavke je izdavač nacionalnog dnevnog lista sa velikim tiražem koji je u septembru 2004. godine na naslovnoj strani objavio članak o zvezdi jedne popularne TV serije koja je uhapšena na minhenskom festivalu piva zbog posedovanja kokaina. Ovaj članak je bio dopunjen još detaljnijim člankom na jednoj drugoj stranici. Odmah po objavljivanju članka, na zahtev glumca doneta je privremena mera kojom se zabranjuje svako dalje objavljivanje tog članka. Kompanija podnosioca predstavke žalila se na sudsku meru koja joj je izrečena zbog izveštavanja o hapšenju i presudi protiv pomenutog glumca.

Sud je utvrdio da je izvršena povreda Člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije, smatrajući da ograničenja izrečena protiv kompanije podnosioca predstavke nisu u razumnoj srazmeri prema legitimnom cilju zaštite ugleda prava drugih.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-145700

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-9955

  • Ona je važan instrument slobode savesti
  • Njome se omogućava savestan izbor zasnovan na pridržavanju određenih vrednosti, a shodno tome, pojedincu se daje autonomija i utvrđuje identitet svakog lica
  • Ona doprinosi znanju i razumevanju, kroz debatu o društvenim i moralnim vrednostima i omogućavanju tržišta ideja
  • Ona omogućava saopštavanje političkih ideja, a stoga doprinosi demokratiji
  • Gradi toleranciju dopuštajući drugima da se izraze
  • Doprinosi umetničkom razvoju i omogućava napredak teorije i nauke1 1

Iz čega se sastoji sloboda izražavanja?

  • pravo na širenje informacija, u svim vidovima i oblicima i;
  • pravo drugih na primanje informacija.
Sloboda izražavanja „se odnosi ne samo za sadržinu informacija, već i na sredstva njihove distribucije, pošto se svako ograničenje koje se uvodi na sredstva nužno odražava na pravo na prijem i saopštavanje informacija“.

Özturk protiv Turske [Veliko veće], ESLJP, 1999.

Zašto se sloboda izražavanja ograničava?

  • Zato što narušava ostvarivanje drugih prava (pravo na privatnost, pravo na pravično suđenje, pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti), ili prekoračuje osnovne okvire ljudskih prava (zabrana diskriminacije i zabrana zloupotrebe prava)
  • Zato što se ne postupa savesno (objava nedovoljno proverenih činjenica, uvredljiv govor koji ne služi debati u javnom interesu, itd.)
  • Zato što nanosi štetu i nije u javnom interesu
  • Zato što ugrožava mere zaštite demokratije ili zakona i reda (odavanje državnih tajni, stvaranje mogućnosti da dođe do narušavanja mira, itd.)
„Kao što je izloženo u Članu 10, sloboda izražavanja podleže izuzećima koja, međutim, moraju biti strogo tumačena, a potreba za bilo kojim ograničenjem mora biti ubedljivo utvrđena.“

Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], ESLJP, 2012.  

Axel Springer protiv Nemačke [Veliko veće], Predstavka br. 48311/10, Presuda od 7. februara 2012.

Kompanija podnosioca predstavke je izdavač nacionalnog dnevnog lista sa velikim tiražem koji je u septembru 2004. godine na naslovnoj strani objavio članak o zvezdi jedne popularne TV serije koja je uhapšena na minhenskom festivalu piva zbog posedovanja kokaina. Ovaj članak je bio dopunjen još detaljnijim člankom na jednoj drugoj stranici. Odmah po objavljivanju članka, na zahtev glumca doneta je privremena mera kojom se zabranjuje svako dalje objavljivanje tog članka. Kompanija podnosioca predstavke žalila se na sudsku meru koja joj je izrečena zbog izveštavanja o hapšenju i presudi protiv pomenutog glumca. Sud je utvrdio da je izvršena povreda Člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije, smatrajući da ograničenja izrečena protiv kompanije podnosioca predstavke nisu u razumnoj srazmeri prema legitimnom cilju zaštite ugleda prava drugih.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-145700

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-9955

Kakva treba da budu ta ograničenja?


  • Utvrđena zakonom
  • Usmerena ka legitimnom cilju (zaštita drugih prava ili interesa)
  • Neophodna u demokratskom društvu (treba da postoji neodložna društvena potreba)
  • Proporcionalna

Izražavanje može imati različite vidove: izgovorena i pisana reč, umetnička dela, filmovi, pozorišna muzika, druge izvođačke umetnosti ili događanja, uključujući i uništenje imovine, kada takav čin predstavlja ’govor’ (primeri iz stvarnog života bi uključivali paljenje državne zastave, bacanje farbe na statue). Suzdržavanje od izražavanja takođe je jedan vid prava na slobodu izražavanja (pravo na ćutanje).

Sloboda izražavanja obuhvata širok spektar komunikacija, od političkog izražavanja, do akademske, umetničke ili komercijalne komunikacije, pri čemu je za svaki od ovih vidova obezbeđen različit nivo zaštite. Sloboda izražavanja obuhvata pravo na pristup informacijama, što u slučaju novinara može značiti dobijanje prava na pristup u javnoj instituciji, uključujući sudove, ili pristup javnom dokumentu, uključujući podatke tajnih službi. Kada je reč o građanima, sloboda izražavanja može značiti nepostojanje kontrole pristupa informacijama na Internetu

Izražavanje može biti saopšteno putem raznih kanala: štampanih medija, knjiga, pisama, postera, radiodifuznih kanala i – naravno, poslednjih godina – pretežno putem Interneta.

1.3. 1.3. Sloboda izražavanja kao osnovno pravo


Kao osnovno ljudsko pravo, pravo na slobodu izražavanja garantovano je nizom relevantnih međunarodnih pravnih dokumenata i ugovora.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. godine, garantuje pravo na slobodu govora u Članu 19, a to isto čini i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, usvojen od strane tog istog tela 1966. godine; u njemu se to pravo garantuje takođe u Članu 19.

Povelja o osnovnim pravima Evropske unije, usvojena je 2000. godine od strane Evropskog parlamenta, Saveta ministara i Evropske komisije, a stupila je na snagu 2009. Ona se smatra ’Ustavom’ Evropske unije. Njome se takođe garantuje pravo na slobodu izražavana, u Članu 11.

Od posebnog značaja je Evropska konvencija o ljudskim pravima (EKLJP) Saveta Evrope, otvorena za potpisivanje 1950. godine, koja je obuhvatila slobodu izražavanja u Članu 10. Ona je stupila na snagu 1953. godine, a tokom vremena je pretrpela izmene i dopune, usvajanjem 16 Protokola 2 . Neki od protokola uz Konvenciju još nisu ratifikovani od svih zemalja. Evropski sud za ljudska prava je telo koje nadzire sprovođenje Konvencije u 47 država članica Saveta Evrope.

Pošto Evropska konvencija o ljudskim pravima predstavlja glavni instrument zaštite ljudskih prava za zemlje Saveta Evrope, ova brošura je usredsređena uglavnom na sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava.

timeline

ČLAN 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima

Sloboda izražavanja


1
Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanje i saopštavanje informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovim članom se ne sprečava da države zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća.
2
Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja obelodanjivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva .

1.4. Kako shvatiti ovu brošuru?


Delokrug prava na slobodu izražavanja zasniva se na promenljivim filozofskim, političkim i pravnim pojmovima. To pravo treba biti analizirano sagledavanjem konkretnog geografskog, pravnog i društvenog konteksta. U najvećem broju slučajeva, ono obuhvata uspostavljanje ravnoteže u odnosu na druga prava i osnovne vrednosti.

Stoga, sudskim predmetima izloženim u ovoj brošuri treba pripisati samo referentnu vrednost. Sudska praksa kao što je ona koju stvara ESLJP, konstantno se menja i ponekad je u koliziji sama sa sobom. Ponekad je čak izložena kritici, pošto povremeno dovodi do razočaravajućih ishoda za one koji unapređuju osnovna prava na slobodu izražavanja i pristup informacijama. Štaviše, tehnički razvoj Interneta mogao bi da izmeni određene, danas postojeće pretpostavke, koje bi mogle da budu uključene u buduće odluke.

Ipak, sudska praksa, poput one koju stvara ESLJP, može mnogo puta biti vizionarska i imati značajnu vrednost u unapređenju osnovnih standarda zakonskog odobrenja prava na slobodu izražavanja i pristupa informacijama.

Sažimanje celokupne sadašnje sudske prakse ESLJP do najbitnih detalja ima svoju cenu, koju ovde valja istaći. Kao prvo, informacije u ovoj brošuri ne mogu nikako predstavljati pravni savet. Drugo, urednici ove brošure su morali da ograniče izložene informacije, što za određene predstavnike pravne profesije može predstavljati nedostatak. Takođe, zbog izbora domena i predmeta bili smo primorani da neke važne aspekte obradimo samo površno – kao što je pitanje ’govora mržnje’ ili ’zaštite novinarskih izvora’.

Takođe, da bismo pojednostavili tekst u verziji brošure, neki citati su svedeni na minimum od internih referenci do drugih predmeta ESLJP ili dokumenata. Takođe, nazivi predmeta naznačeni su skraćeno kao ’ime tužioca, protiv zemlje, godina’. Na ovaj način su označeni predmeti koji su presuđeni od strane Velikog veća. Sve delove teksta citata koji su izloženi masnim slovima odredili su urednici da bi se naglasile glavne ključne reči relevantne za čitaoca.

Više detalja obuhvaćeno je verzijom za Internet, na adresi https://cases.internetfreedom.blog, koja sadrži kratak rezime svakog predmeta i linkove za konkretan tekst presude/odluke ili sažetke presuda.

Takođe moramo da istaknemo da su nam u našem radu bile od pomoći sve informacije u vezi sa sudskom praksom ESLJP koje su javno dostupne na Internetu, kao i razni drugi projekti i publikacije - svi dostupni na Internetu – u kojima je sistematizovan ili detaljnije analiziran veliki deo sudske prakse ESLJP koja se odnosi (takođe) na Član 10.

Ovde navodimo najvažnije izvore, naročito korisnicima koji bi želeli detaljnije da razmotre određene karakteristike slobode izražavanja:

  • Informativni dokumenti po temama u vezi sa sudskom praksom i predmetima koji su u postupku pred Sudom, koje je priredila Pres služba Suda 3
  • Agencija za osnovna prava – Baza podataka sa sudskom praksom sadrži kompilaciju sudske prakse Suda pravde Evropske unije i Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP ) sa direktnim upućivanjem na Povelju o osnovnim pravima Evropske unije 4
  • Internet: sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava (2015) 5
  • Sloboda izražavanja u Evropskoj sudskoj praksi u vezi sa Članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (2007)6 6
  • Sloboda izražavanja, mediji i novinari. Sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava – objavljeno od strane Evropske audiovizuelne opservatorije (2015) 7
  • Priručnik za primenu Člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima – (2004) Sloboda izražavanja i kleveta – Studija iz oblasti sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (2016) Tekst dostupan na adresi ​https://rm.coe.int/16806ac95b Regulatorni organi za medije i govor mržnje (2017) 10
  • Blog posmatrača Suda u Strazburu pri Centru za ljudska prava na Univerzitetu u Gentu, Belgija 11
  • Globalna sloboda izražavanja – Univerzitet Kolumbija – baza podataka sa više od 1027 predmeta iz celog sveta12 12

2. Regulisanje sadržaja

Ukidanje cenzure je najoštriji zahtev koji se postavlja u ime slobode izražavanja, a možda čak i polazna tačka postupka u kojem se ističe ovo pravo. Ipak, cenzura se može pojavljivati u zakonski prihvatljivom vidu. Preventivna, odnosno, prethodna ograničenja (privremene mere kojima se zabranjuje objavljivanje određenog materijala) i privremeno oduzimanje publikacija mogu se smatrati prihvatljivim vidovima regulisanja sadržaja, iako su mnogo puta do sada bili predmet rasprave ili spora.

Cenzura predstavlja sistem kontrole nad objavljivanjem knjiga, filmova, pisama, itd. Ona može obuhvatiti čak i komentare korisnika na Internetu. Može postojati državna cenzura (koju sprovodi država putem svojih agencija, na osnovu svojih zakona i propisa), ali ona može imati i oblik privatne cenzure, gde privatni subjekat ne dozvoljava da određeni govor stigne do javne arene. Privatna cenzura se mnogo teže dokazuje i predstavlja veći izazov. Na primer, novinar kojem članak nije objavljen u privatnom sredstvu informisanja, dobiće od urednika argument da se radi o slobodi uređivačke politike. Korisniku koji objavljuje komentar na veb-sajtu, verovatno će biti izložen argument koji se poziva na politike i propise merodavne za komentare.

Pojmovi kao što su:


  • potreba za obezbeđenjem pravičnog suđenja,
  • potreba za zaštitom dece, ili zdravlja i morala,
  • potreba za zaštitom ugleda ili prava drugih,
  • potreba za sprečavanjem obelodanjivanja informacija primljenih u poverenju, ili
  • nacionalna bezbednost
svi se koriste kao argumenti i pravni osnov prilikom regulisanja sadržaja.

Sprečavajući prekomernu primenu kaznenih mera čiji je cilj regulisanje sadržaja, koje dovode do potiskivanja slobode izražavanja, Evropski sud za ljudska prava razvio je ogromnu sudsku praksu. Neki od vodećih principa mogu se naći u daljem tekstu.

element cheie Ključni aspekti relevantnih predmeta pred ESLJP:


Privremeno oduzimanje publikacije i prethodno ograničenje - samo pod strogom kontrolom suda

„(...) opasnosti sadržane u prethodnim ograničenjima su takve da od Suda iziskuju najpažljivije preispitivanje. Ovo se naročito odnosi na štampu, jer su vesti nepostojana roba, tako da odlaganje njihovog objavljivanja, čak i nakratko, može dovesti do toga da one izgube svaku vrednost i zanimljivost.“

Observer i Guardian protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1991.  

Observer i Guardian protiv Velike Britanije, Predstavka br. 13585/88, Presuda od 26. novembra 1991.

Dnevni listovi The Observer i The Guardian uložili su predstavku Evropskom sudu za ljudska prava pošto su im nacionalni sudovi izrekli privremenu meru kojom se zabranjuje objavljivanje određenih članaka zbog toga što bi se njima ugrozila nacionalna bezbednost. Sud je odlučio u korist ovih dnevnih listova.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57705

Sažeci presuda i komentari:: https://rm.coe.int/168007ff48

Dejstvo privremene mere je bilo ... delimično da se cenzuriše delo podnosioca predstavke i da se znatno umanji njegova mogućnost da iznosi javne stavove koji imaju svoje mesto u javnoj debati, čije se postojanje ne može osporiti. Od zanemarljivog je značaja to što njegovo mišljenje pripada manjini i što se čini kao da nema nikakve vrednosti, pošto bi, u jednoj oblasti gde nije izgledno da postoji bilo kakva sigurnost, bilo naročito nerazumno ograničiti slobodu izražavanja samo na opšte prihvaćene ideje.“

Hertel protiv Švajcarske, 1998.  

Hertel protiv Švajcarske, Predstavka br. 25181/94, Presuda od 25. avgusta 1998.

Podnosiocu predstavke, gospodinu Hertelu, bilo je zabranjeno objavljivanje članaka na temu moguće zdravstvene opasnosti od korišćenja mikrotalasnih pećnica. Sud je smatrao da su mere zabrane nesrazmerne i da je, stoga, izvršena povreda Člana 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-59366

Sažeci presuda i komentari::

„… međutim, primećuje da prethodna ograničenja mogu u većoj meri biti opravdana u slučajevima gde ne postoji hitna potreba za neodložnim objavljivanjem i u kojima ne postoji očigledan doprinos debati od opšteg javnog interesa. (…) Mora se imati na umu da je Članom 10 utvrđen ograničen delokrug ograničenja slobode štampe prilikom objavljivanja materijala koji doprinosi debati o pitanjima od opšteg javnog interesa.“

Mosley protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 2011.  

Mosley protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Predstavka br. 48009/08, Presuda od 10. maja 2011.

Gosp. Mosli je uložio predstavku Evropskom sudu za ljudska prava nakon što su u Ujedinjenom Kraljevstvu objavljeni članci kojima je povređeno njegovog pravo na privatnost. Mada je dobio moralnu odštetu na sudu, gosp. Mosli je uložio predstavku Evropskom sudu za ljudska prava tvrdeći da nepostojanje zakonskog uslova na osnovu kojeg bi mediji, pre objavljivanja privatnih podataka određenog lica, morali unapred obavestiti to lice (prethodno obaveštenje), predstavlja povredu prava na privatnost. Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je zaključio da nepostojanje takvog zakonskog uslova kojim se nalaže da dnevni listovi dostave prethodno obaveštenje, ne predstavlja povredu njegovog prava na privatnost.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-104712

Sažeci presuda i komentari::

Politički govor je najzaštićeniji oblik govora
„(…) sloboda političke debate leži u samoj srži pojma demokratskog društva, koji prožima celu Konvenciju. Shodno tome, granice prihvatljive kritike šire su u odnosu na političara, kao takvog, nego u odnosu na privatno lice. Za razliku od ovog drugog, političar neizbežno i svesno izlaže svaku svoju reč i delo detaljnoj analizi, kako novinara, tako i široke javnosti, te stoga mora iskazivati veći stepen tolerancije. Nesumnjivo je da se na osnovu Člana 10 stav 2 omogućava zaštita ugleda drugih – to jest, svih pojedinaca i da ova zaštita obuhvata i političare, čak i kada ne postupaju u svojstvu privatnog lica; ali u takvim slučajevima, zahtevi u pogledu te zaštite moraju biti odmereni u odnosu na interese otvorene rasprave o političkim pitanjima.“ ."

Lingens protiv Austrije, 1986.  

Lingens protiv Austrije, Predstavka br. 9815/82, Presuda od 8. jula 1986.

Gosp. Lingens, austrijski novinar, dobio je postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava na osnovu predstavke koju je uložio pošto mu je izrečena krivična presuda zbog klevete. Osuđujuća presuda protiv novinara izrečena je nakon njegove oštre kritike odlazećeg kancelara Austrije, iznete u njegovim člancima. Opisujući ponašanje ovog političara on je koristio reči kao što su „najiskvareniji oportunizam“, „nemoralan“ i „nedostojan“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57523

Sažeci presuda i komentari:: https://globalfreedomofexpression.columbia.edu/cases/lingens-v-austria/

„Granice dopuštene kritike šire su u odnosu na Državu nego u odnosu na privatnog građanina, ili čak političara. U demokratskom sistemu, činjenje i nečinjenje Države mora biti predmet detaljne analize ne samo zakonodavnih i sudskih organa, već i štampe i javnog mnjenja. Štaviše, dominantna pozicija Države iziskuje da ona iskaže suzdržanost u pribegavanju krivičnom postupku, naročito kada su dostupna druga sredstva za odgovor na neopravdane napade i kritike njenih protivnika ili medija.“

Castells protiv Španije, 1992.  

Кастелс проти Іспанії, заява № 11798/85, рішення від 23 квітня 1992 року

Пан Кастелс, іспанський політик, був притягнений до кримінальної відповідальності (і засуджений до позбавлення волі; крім того, він був позбавлений права займати державні посади та займатися професійною діяльністю на той самий період;на нього також було покладено відшкодування витрат суду) за серйозні звинувачення на адресу уряду. Пан Кастелс був позбавлений права довести справедливість своїх заяв. Європейський суд з прав людини постановив, що мало місце порушення статті 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57772

Sažeci presuda i komentari:: https://globalfreedomofexpression.columbia.edu/cases/castells-v-spain/

Mediji imaju posebnu zaštitu na osnovu Konvencije
„Kao što je Sud primetio u svojoj presudi u predmetu Handyside, sloboda izražavanja sačinjava jedan od osnovnih temelja demokratskog društva; na osnovu stava 2 Člana 10, ona je merodavna ne samo za informacije ili ideje koje su naišle na povoljan prijem ili se smatraju dobronamernim ili indiferentnim, već i za one koje su uvredljive, koje izazivaju zaprepašćenje ili uznemirenje Države ili bilo kojeg dela stanovništva (…). Ovi principi su od naročitog značaja kada se radi o štampi.“

Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1979.  

Sunday Times protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Predstavka br. 6538/74, Presuda od 26. aprilaa 1979.

Dnevni list The Sunday Times dobio je spor u postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava nakon što su sudovi u Engleskoj doneli privremenu meru zaustavljanja objavljivanja novinskog članka o teškim zdravstvenim rizicima od jednog leka (talidomida). U članku su takođe razmatrani pregovori o poravnanju u vezi sa ’decom žrtvama talidomida’, zbog toga što su trudnice koristile lek talidomid koji je prouzrokovao teške nedostatke u prenatalnom periodu.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57584

Sažeci presuda i komentari:: https://globalfreedomofexpression.columbia.edu/cases/the-sunday-times-v-united-kingdom/

“Iako štampa ne sme da prekorači utvrđene granice, između ostalog, u pogledu ’zaštite ugleda drugih’, ona ipak ima dužnost da saopšti informacije i ideje o političkim pitanjima, kao i o pitanjima u drugim oblastima od javnog interesa. Ne samo što štampa ima zadatak da saopštava takve informacije i ideje, već i javnost ima pravo da ih prima (…). U vezi sa tim, Sud ne može prihvatiti mišljenje izraženo u presudi Apelacionog suda u Beču, po kojem je zadatak štampe da saopštava informacije čije tumačenje se ostavlja prvenstveno čitaocu (…). Štaviše, sloboda štampe pruža javnosti jedno od najboljih sredstava za otkrivanje ideja i stavova političkih lidera i formiranja mišljenja o njima.

Lingens protiv Austrije, 1986.  

Lingens protiv Austrije, Predstavka br. 9815/82, Presuda od 8. jula 1986.

Gosp. Lingens, austrijski novinar, dobio je postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava na osnovu predstavke koju je uložio pošto mu je izrečena krivična presuda zbog klevete. Osuđujuća presuda protiv novinara izrečena je nakon njegove oštre kritike odlazećeg kancelara Austrije, iznete u njegovim člancima. Opisujući ponašanje ovog političara on je koristio reči kao što su „najiskvareniji oportunizam“, „nemoralan“ i „nedostojan“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57523

Sažeci presuda i komentari:: https://globalfreedomofexpression.columbia.edu/cases/lingens-v-austria/

„U ovom predmetu, podnosilac predstavke izneo je svoje stavove tako što ih je objavio u novinama. Stoga, mora se imati na umu istaknuta uloga štampe u Državi u kojoj postoji vladavina prava. (…) U suprotnoj situaciji, štampa ne bi mogla vršiti svoju suštinski bitnu ulogu ’javnog kontrolora’.“

Thorgeirson protiv Islanda, 1992.  

Thorgeirson protiv Islanda, Predstavka br. 13778/88, Presuda od 25. juna 1992.

Gosp. Torgerson napisao je članak pozivajući na istragu o brutalnosti policije. On je upotrebio teške izraze, kao što su: „divlje zveri u uniformi koje se šunjaju naokolo, pritajeno ili otvoreno, u džungli noćnog života našeg grada“. Presudom mu je naloženo da plati novčanu kaznu za krivično delo zbog klevete protiv neimenovanih pripadnika policije. Na osnovu predstavke gosp. Torgersona, Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku u njegovu korist, smatrajući da osuđujuća presuda izrečena protiv njega predstavlja povredu Člana 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57795

Sažeci presuda i komentari:: https://rm.coe.int/168007ff48

Ograničenja u pogledu izražavanja – samo ako je neophodno u demokratskom društvu
„Otvoreno je pitanje da li su informacije u izveštaju bile dovoljno osetljive da se opravda sprečavanje njihovog širenja. [...] U vezi sa tim, Sud ističe da je već konstatovao da je bilo nepotrebno sprečiti obelodanjivanje određenih informacija, s obzirom na to da su one već bile dostupne javnosti ili su prestale da budu poverljive. [...] ​Ukratko, pošto ova mera nije bila potrebna u demokratskom društvu, izvršena je povreda Člana 10.​“

Vereniging Weekblad Bluf! protiv Holandije, 1995.  

Vereniging Weekblad Bluf! provit Holandije, Predstavka br. 16616/90, Presuda od 09. februara 1995.

Podnosilac predstavke je holandsko udruženje koje objavljuje nedeljni časopis pod nazivom Bluf!. Godine 1987, Bluf! je dobio poverljiv izveštaj od holandske unutrašnje tajne službe i odlučio da ga objavi. Kao posledica toga, izvršen je pretres njihovih službenih prostorija po nalogu istražnog sudije. Privremeno je oduzet celokupni štampani tiraža Bluf!. Tokom te noći, zaposleni u listu Bluf! u tajnosti su ponovo odštampali to izadnje, a sledećeg dana, na ulicama je distribuirano 2.500 primeraka. Nakon završetka istrage, protiv zaposlenih u listu Bluf! nije uložena krivična tužba, ali su holandski sudovi tvrdili da svi primerci tog izdanja treba da budu povučeni iz javnog prometa. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da su javne vlasti Holandije izvršile povredu Člana 10 Konvencije.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57915

Sažeci presuda i komentari:: http://merlin.obs.coe.int/iris/1995/3/article6.en.html

„(...) ograničenje slobode izražavanja u interesu nacionalne bezbednosti ne bi trebalo da se smatra potrebnim sem ukoliko ne postoji ’neodložna društvena potreba’ da se ona ograniči, a da to ograničenje bude ’srazmerno legitimnim ciljevima koji su zacrtani’.“

Observer i Guardian protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1991.  

Observer i Guardian protiv Velike Britanije, Predstavka br. 13585/88, Presuda od 26. novembra 1991.

Dnevni listovi The Observer i The Guardian uložili su predstavku Evropskom sudu za ljudska prava pošto su im nacionalni sudovi izrekli privremenu meru kojom se zabranjuje objavljivanje određenih članaka zbog toga što bi se njima ugrozila nacionalna bezbednost. Sud je odlučio u korist ovih dnevnih listova.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57705

Sažeci presuda i komentari:: https://rm.coe.int/168007ff48

„Pridev ’potreban’, u smislu Člana 10, stav 2, podrazumeva postojanje ’neodložne društvene potrebe’.“

Observer i Guardian protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1991.  

Observer i Guardian protiv Velike Britanije, Predstavka br. 13585/88, Presuda od 26. novembra 1991.

Dnevni listovi The Observer i The Guardian uložili su predstavku Evropskom sudu za ljudska prava pošto su im nacionalni sudovi izrekli privremenu meru kojom se zabranjuje objavljivanje određenih članaka zbog toga što bi se njima ugrozila nacionalna bezbednost. Sud je odlučio u korist ovih dnevnih listova.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57705

Sažeci presuda i komentari:: https://rm.coe.int/168007ff48

Uvredljivi govor je zaštićen govor
„Po mišljenju Suda, članak podnosioca predstavke, a naročito reč Trottel [’idiot’], može se sigurno smatrati polemičnim, ali se ne može smatrati da on zbog toga predstavlja bezrazložan napad na ličnost, pošto je autor izneo objektivno razumljivo objašnjenje do kojeg je došao iz govora gosp. Hajdera, koji je sam po sebi bio provokativan. (…). Tačno je da političar može biti uvređen ako ga u javnosti nazovete Trottel. Međutim, u ovom slučaju, ne bi se reklo da je ova reč nesrazmerna u odnosu na ogorčenje za koje je se zna da je gosp. Hajder izazvao. Što se tiče polemičkog tona članka, za koji se od Suda ne bi trebalo očekivati da ga odobrava, mora se imati na umu da se na osnovu Člana 10 štiti ne samo suština izraženih ideja i informacija, već i oblik u kojem se one saopštavaju.“

Oberschlick protiv Austrije, 1997.  

Oberschlick protiv Austrije, Predstavka br. 20834/92, Presuda od 1. jula 1997.

Oberšlik, novinar, krivično je osuđen zbog klevete nakon objavljivanja članka o jednom visokom austrijskom političaru, u kojem je napisao: „Kao prvo, reći ću da Jerg Haider nije nacista, a kao drugo, da je idiot. Ja to obrazlažem sledećim (…)”. Austrijski sudovi izrekli su mu novčanu kaznu za krivično delo i privremeno oduzimanje spornog izdanja. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je izvršena povreda Člana 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-58044

Sažeci presuda i komentari:: http://merlin.obs.coe.int/iris/1997/7/article4.en.html

“Sud se slaže da je opisivanje ponašanja S.P. kao osobe koja je ’mentalni invalid’​(...), zaista bilo ekstremno i da bi se legitimno moglo smatrati uvredljivim. Međutim, napominje se da je osporena primedba bila vrednosni sud, kao što je potvrdila Vlada. Tačno je da u nedostatku bilo kakve činjenične osnove i vrednosni sudovi mogu biti smatrani preteranim. Ipak, u ovom predmetu, činjenice na kojima se zasniva osporena izjava, izložene su u prilično detalja; (…) U kontekstu jedne intenzivne debate u kojoj se mišljenja izražavaju sa malo suzdržanosti (…),​ Sud bi tumačio osporenu konstataciju kao izraz velikog neslaganja, pa čak i prezira prema položaju S.P, pre nego kao činjeničnu procenu njegovih intelektualnih sposobnosti. ​Sagledan u ovom svetlu, opis govora i ponašanja ovog parlamentarca može se smatrati dovoljnim osnovom za autorovu izjavu. (…) Sud smatra da čak i uvredljiv jezik, koji može spadati van domena zaštite slobode izražavanja, ako je njegova isključiva namera da uvredi, može biti zaštićen Članom 10 kada služi samo u stilske svrhe. (…) Sud smatra da ova izjava ne sačinjava bezrazložan napad na ličnost S.P. “

Mladina D.D. Ljubljana protiv Slovenije, 2014.  

Mladina D.D. Ljubliana protiv Slovenije, Predstavka br. 20981/10, Presuda 17. aprila 2014.

Mladina, slovenački informativni nedeljenik, uložio je predstavku Evropskom sudu za ljudska prava nakon što je dobio nalog da plati odštetu jednom političaru u iznosu od 3.000 evra. U kontekstu debate o pravima LGBT, političar je izneo kontroverzne izjave. U izdanju tog nedeljnika, političar je kritikovan teškim rečima, između ostalog, da se ponaša „tipično za mentalnog invalida koji ima sreću što živi u zemlji sa tako ograničenim rezervama ljudskih resursa, da osoba njegovih karakteristika može da dospe čak i u Parlament, pri čemu, u jednoj normalnoj zemlji koja zavređuje poštovanje, on ne bi mogao da bude čak ni nastojnik jedne prosečne osnovne škole u urbanom naselju“. Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku u korist nedeljnika, tvrdeći da je izvršena povreda Člana 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-142424

Sažeci presuda i komentari:: https://strasbourgobservers.com/2014/05/05/if-you-cant-stand-the-heat-dont-turn-up-the-oven-strasbourg-court-expands-tolerance-for-criticism-of-xenophobia-to-criticism-of-homophobia/

(…)​ oba članka su napisana u posebno snažnom tonu. S obzirom na njihovu svrhu i uticaj koji je trebalo da izvrše, Sud smatra da jezik upotrebljen u njima ne može biti smatran preteranim. (…) osuđujuća presuda je mogla da obeshrabri otvorenu diskusiju o pitanjima od javnog interesa.“ .

Thorgeirson protiv Islanda, 1992.  

Thorgeirson protiv Islanda, Predstavka br. 13778/88, Presuda od 25. juna 1992.

Gosp. Torgerson napisao je članak pozivajući na istragu o brutalnosti policije. On je upotrebio teške izraze, kao što su: „divlje zveri u uniformi koje se šunjaju naokolo, pritajeno ili otvoreno, u džungli noćnog života našeg grada“. Presudom mu je naloženo da plati novčanu kaznu za krivično delo zbog klevete protiv neimenovanih pripadnika policije. Na osnovu predstavke gosp. Torgersona, Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku u njegovu korist, smatrajući da osuđujuća presuda izrečena protiv njega predstavlja povredu Člana 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57795

Sažeci presuda i komentari:: https://rm.coe.int/168007ff48

Limitirana ograničenja u pogledu informacija od javnog interesa koje su savesno objavljene
„Sud ponavlja da na osnovu Člana 10 stav 2 ne postoji velika mogućnost za ograničenje slobode izražavanja u oblasti političkog govora ili debate – gde je sloboda izražavanja od najveće važnosti – ili u stvarima od javnog interesa.”

Eon protiv Francuske, 2013.  

Eon protiv Francuske, Predstavka br. 26118/10, Presuda od 14. marta 2013.

Godine 2013, Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku u korist aktiviste kojem je bila izrečena osuđujuća presuda zbog uvrede francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija. Gosp. Eon, aktivista, držao je plakat sa natpisom „Gubi se, bedni drkadžijo“, za vreme pojavljivanja francuskog predsednika u javnosti 2008. godine. Gosp. Eon je uhapšen a kasnije osuđen na plaćanje novčane kazne.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-117137 and http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-117742

Sažeci presuda i komentari::

„(…) ne sme se zaboraviti istaknuta uloga štampe u Državi gde postoji vladavina prava. Iako ona ne sme da prekorači razna ograničenja koja su utvrđena, između ostalog, radi sprečavanja nereda i zaštite ugleda drugih, ona ipak ima dužnost da saopštava informacije i ideje o političkim pitanjima i o drugim stvarima od javnog interesa.“

Castells protiv Španije, 1992.  

Кастелс проти Іспанії, заява № 11798/85, рішення від 23 квітня 1992 року

Пан Кастелс, іспанський політик, був притягнений до кримінальної відповідальності (і засуджений до позбавлення волі; крім того, він був позбавлений права займати державні посади та займатися професійною діяльністю на той самий період;на нього також було покладено відшкодування витрат суду) за серйозні звинувачення на адресу уряду. Пан Кастелс був позбавлений права довести справедливість своїх заяв. Європейський суд з прав людини постановив, що мало місце порушення статті 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57772

Sažeci presuda i komentari:: https://globalfreedomofexpression.columbia.edu/cases/castells-v-spain/

„Članci o kojima je ovde reč odnosili su se na stvari od javnog interesa: upravljanje državnim sredstvima i kako političari izvršavaju svoj mandat. (…) Pored toga, ​ Sud vodi računa o činjenici da novinarska sloboda obuhvata i mogućnost pribegavanja određenom stepenu preuveličavanja, ili čak provokacije. (…) U konkretnom predmetu, Sud, kao i Komisija, primećuje da nema dokaza da je opis događaja izloženog u člancima potpuno netačan i da mu je cilj bio da podstakne kampanju kleveta ​(…).”

Dalban protiv Rumunije, 1999.  

Dalban protiv Rumanije, Predstavka br. 28114/95, 28. septembar 1999.

Dalban, novinar, osuđen je za krivično delo klevete i tom prilikom mu je izrečena uslovna kazna i naloženo da plati troškove zbog nekoliko članaka koje je objavio. U spornim člancima izneti su navodi protiv senatora i generalnog direktora jednog poljoprivrednog preduzeća u vlasništvu države. Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku u korist novinara.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-58306

Sažeci presuda i komentari:: http://echr.coe.int/Documents/Reports_Recueil_1999-VI.pdf

„​Na osnovu Člana 10 štite se prava novinara na obelodanjivanje informacija od opšteg interesa pod uslovom da oni postupaju savesno i na osnovu tačnih činjenica ​i da pružaju pouzdane i precizne informacije u skladu sa novinarskom etikom.“

Fressoz i Roire protiv Francuske [Veliko veće], 1999.  

Fressoz i Roire protiv France [Veliko veće], Predstavka br. 29183/95, Presuda od 21. januara 1999.

U svojoj presudi u predmetu Fressoz i Roire, Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da krivična presuda zbog posedovanja fotokopija poreskih dokumenata predstavlja povredu Člana 10. Dokumenti su korišćeni za objavljivanje jednog članka u kojem se navode pojedinosti o povećanjima primanja predsednika automobilske kompanije Peugeot, u satiričnom nedeljniku Le Canard enchaîné.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-58906

Sažeci presuda i komentari:: http://www.echr.coe.int/LibraryDocs/DG2/HRFILES/DG2-EN-HRFILES-18(2007).pdf

„U situacijama kada se, s jedne strane, iznese određena činjenica, a izvedeni dokazi su nedovoljni, a s druge strane, novinar razmatra neko pitanje koje je zaista od javnog interesa, ​od prevashodnog je značaja da se proveri da li je novinar postupao profesionalno i savesno.”

Ghiulfer Predescu protiv Rumunije, 2017.  

Ghiulfer Predescu protiv Rumunije, Predstavka br. 29751/09, Presuda od 27. juna 2017.

Predesku je rumunska novinarka koja je u TV emisiji iznela mišljenje o lokalnom gradonačelniku, rekavši da je on povezan sa sivom ekonomijom u gradu. Gradonačelnik je podneo tužbu protiv nje, a tokom parničnog postupka novinarka nije mogla da iznese jasan činjenični osnov svojih navoda. Predesku je uložila predstavku Evrpskom sudu za ljudska prava, koji je zaključio da su njene izjave bile izraz njenog mišljenja, da su iznete savesno i da su bile zasnovane na razumnoj činjeničnoj osnovi. S obzirom na visoki iznos odštete koji joj je dosuđen, izvršena je povreda Člana 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-174614

Sažeci presuda i komentari:: http://merlin.obs.coe.int/iris/2017/8/article2.en.html

Kaznene mere koje se izreknu moraju biti proporcionalne
“(…) iako autor, zbog kazne koja mu je izrečena, nije bio sprečen da se izražava, u strogom smislu reči, ta kazna je ipak predstavljala vrstu cenzure koja je mogla da ga obeshrabri da ubuduće iznosi kritike te vrste (…). […] Na osnovu različitih prethodno iznetih razmatranja proizlazi da mešanje u ostvarivanje slobode izražavanja gospodina Lingensa nije bilo ’nužno u demokratskom društvu… radi zaštite ugleda … drugih’; to je bilo nesrazmerno legitimnim ciljevima ka kojima se teži. Stoga, izvršena je povreda Člana 10 (čl.10) Konvencije.“

Lingens protiv Austrije, 1986.  

Lingens protiv Austrije, Predstavka br. 9815/82, Presuda od 8. jula 1986.

Gosp. Lingens, austrijski novinar, dobio je postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava na osnovu predstavke koju je uložio pošto mu je izrečena krivična presuda zbog klevete. Osuđujuća presuda protiv novinara izrečena je nakon njegove oštre kritike odlazećeg kancelara Austrije, iznete u njegovim člancima. Opisujući ponašanje ovog političara on je koristio reči kao što su „najiskvareniji oportunizam“, „nemoralan“ i „nedostojan“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57523

Sažeci presuda i komentari:: https://globalfreedomofexpression.columbia.edu/cases/lingens-v-austria/

Veliki iznos moralne odštete mogao bi biti nesrazmeran
„s obzirom na dosuđeni iznos u predmetu podnosioca 13 predstavke u vezi sa nedostatkom adekvatnih i delotvornih zaštitnih mera u dato vreme u odnosu na nesrazmerno visok dosuđeni iznos, Sud smatra da je izvršena povreda prava podnosioca predstavke shodno Članu 10 Konvencije.“ .

Tolstoy Miloslaprotivky protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1995.  

Tolstoy Miloslavsky protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Predstavka br. 18139/91, Presuda od 13. jula 1995.

Gospodinu Miloslavskom naloženo je da plati obeštećenje zbog objave pamfleta o jednoj javnoj ličnosti. Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je doneo odluku da iznos odštete za klevetu (1,5 milion funti) predstavlja povredu njegovog prava na slobodu izražavanja, garantovanu Članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57947

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-10202

„… Sud ponavlja da, shodno Konvenciji, dosuđena odšteta za klevetu mora biti zasnovana na razumnom odnosu srazmere prema pretrpljenoj povredi ugleda. (…). Sud napominje da je iznos koji je podnosiocu predstavke određen da plati izuzetno visok. Prema mišljenju Suda, to je moglo imati efekat obeshrabrivanja, odnosno odvraćanja podnosioca predstavke od slobode izražavanja.“

Ghiulfer Predescu protiv Rumunije, 2017.  

Ghiulfer Predescu protiv Rumunije, Predstavka br. 29751/09, Presuda od 27. juna 2017.

Predesku je rumunska novinarka koja je u TV emisiji iznela mišljenje o lokalnom gradonačelniku, rekavši da je on povezan sa sivom ekonomijom u gradu. Gradonačelnik je podneo tužbu protiv nje, a tokom parničnog postupka novinarka nije mogla da iznese jasan činjenični osnov svojih navoda. Predesku je uložila predstavku Evrpskom sudu za ljudska prava, koji je zaključio da su njene izjave bile izraz njenog mišljenja, da su iznete savesno i da su bile zasnovane na razumnoj činjeničnoj osnovi. S obzirom na visoki iznos odštete koji joj je dosuđen, izvršena je povreda Člana 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-174614

Sažeci presuda i komentari:: http://merlin.obs.coe.int/iris/2017/8/article2.en.html

3. Dužnosti i obaveze – na Internetu i van njega

Kao što je rečeno u stavu 2 Člana 10, ostvarivanje slobode izražavanja povezano je sa dužnostima i obavezama. Prilikom iznošenja mišljenja u javnosti potrebno je postupati savesno, pružiti pouzdane i tačne informacije u što većoj mogućoj meri i postupati u javnom interesu.

Mediji i NVO (kada postupaju kao javni ili društveni kontrolori) imaju veći obim zaštite na osnovu Konvencije, ali samo kada poštuju gore navedene uslove, pošto postoje veća očekivanja u odnosu na njih da pružaju odgovorne poruke javnosti. Zaštita (kao i posebne obaveze) obuhvata pojedince u ovim dvema vrstama organizacija, naime, novinare i aktiviste i radnike NVO. Naročito se od novinara može očekivati da ispunjavaju iste profesionalne dužnosti i obaveze i kad objavljuju u svoje lično ime.

Privatna lica u svakoj svojoj izjavi u javnosti treba da poštuju te iste uslove kako bi imala pravo na zaštitne mere utvrđene Članom 10, iako su očekivanja u pogledu pružanja tačnih informacija u njihovom slučaju očito manja. Privatno lice ima ograničene mogućnosti za proveru informacija, izuzimajući javno i lako dostupne izvore. Istovremeno, iako mišljenja treba da se iznose slobodno, očekuje se da ona budu zasnovana na činjenicama. Pripisivanje činjenica, kao što su one koje se odnose, recimo, na korupciju, ne sme se vršiti nesmotreno, pošto to može dovesti do gubitka zaštite utvrđene u Članu 10.

Izjave državnih službenika i pripadnika oružanih snaga su zaštićene, ali oni moraju i da se odreknu nekih od svojih prava na slobodu govora, u cilju interesa, kao što su zaštita poverljivosti osetljivih ili čak državnih tajni, očuvanje vojne nadležnosti, ili discipline u policijskim snagama. Državni činovnici imaju "dužnost lojalnosti, poštovanja i i diskrecije u odnosu na svog poslodavca" (Guja protiv Moldavije [Veliko veće], 2008, ESLJP).

Izražavanje mišljenja preko Interneta sa sobom nosi još više dužnosti i obaveza, pošto Internet po svojoj prirodi pruža mogućnost stalnog postojanja svih objavljenih informacija koje čini dostupnim celom svetu. Analizirajući to pitanje, ESLJP je zaključio da obaveštenje o parnici koja je u toku može biti objavljeno na Internetu pored spornih članaka, a da to ne predstavlja nesrazmerno mešanje u pravo na slobodu izražavanja. S druge strane, ESLJP smatra da obaveza uklanjanja članaka sa Interneta, u vezi sa predmetima koji se odnose na klevetu, predstavlja povredu Člana 10.

Govor mržnje, kao i podsticanje nasilja, kada postoji verovatnoća da može doći do nasilja, nisu zaštićeni na osnovu Konvencije, pošto ometaju principe "zabrane zloupotrebe prava" (Član 17 EKLJP) i "opštu zabranu diskriminacije" (Protokol br. 12 uz EKLJP, Član 1). Ovo takođe ima veliki uticaj na izražavanje preko Interneta. Ipak, potrebno je napraviti razliku između govora mržnje i uvredljivog govora (pojedinosti u vezi sa govorom mržnje u Poglavlju "Regulisanje sadržaja").

Član 17 Evropske konvencije o ljudskim pravima

Zabrana zloupotrebe prava


Ništa u ovoj Konvenciji ne može se tumačiti tako da podrazumeva pravo bilo koje države, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvrše neki čin usmeren na poništavanje bilo kog od navedenih prava i sloboda ili na njihovo ograničavanje u većoj meri od one koja je predviđena Konvencijom

ČLAN 1 uz Protokol br. 12 Evropske konvencije o ljudskim pravima

Opšta zabrana diskriminacije


1
Uživanje svakog prava koje zakon predviđa mora se obezbediti bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što je pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, povezanost s nekom nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status.
2
Javne vlasti ne smeju ni prema kome vršiti diskriminaciju po osnovima kao što su oni pomenuti u stavu 1.

element cheieKljučni aspekti relevantnih predmeta pred ESLJP:


Postupaj savesno, pruži pouzdane informacije i postupaj u javnom interesu

“Suštinski značajna uloga štampe kao kontrolora u demokratskom društvu pozitivno je potvrđena i branjena od strane ovog Suda u postupku rešavanja velikog korpusa predmeta u vezi sa slobodom izražavanja, u kojima je naglašeno ne samo pravo štampe da saopštava informacije, već i pravo javnosti da te informacije prima. Čineći to, Sud je odigrao važnu ulogu u postavljanju temelja principa na osnovu kojih je uređena sloboda štampe u okviru zajednice potpisnica Konvencije i šire. Međutim, Sud je prvi put suočen sa pitanjem kako da izmiri ulogu lista koji objavljuje jednu priču koja je nesumnjivo u javnom interesu, sa pravom na ugled grupe privatnih lica poznatog identiteta, a koja su u središtu pažnje u toj priči. Po našem mišljenju, činjenica da se radi o velikom javnom interesu ne bi trebalo da ima za ishod oslobađanje listova od osnovne etike njihovog zanata ili od zakona o kleveti.
Na osnovu ’dužnosti i obaveza’ sadržanih u ostvarivanju slobode izražavanja, zaštita koja se u Članu 10 obezbeđuje novinarima kod izveštavanja o pitanjima od opšteg interesa, podleže uslovu shodno kojem oni moraju da postupaju savesno u cilju pružanja tačnih i pouzdanih informacija u skladu sa novinarskom etikom…
Na osnovu mišljenja Suda, normalno je da štampa, kada doprinosi javnoj debati o pitanjima od legitimnog interesa, ima pravo da se poziva na sadržaj zvaničnih izveštaja, bez obaveze da sprovodi nezavisno istraživanje. U suprotnom, suštinski značajna uloga štampe kao javnog kontrolora može biti podrivena.“

Bladet Tromsø i Stensaas protiv Norveške [Veliko veće], 1999.  

Bladet Tromsø i Stensaas protiv Norveške [Veliko veće], Predstavka br. 21980/93, Presuda od 20. maja 1999

Jedan list i njegov urednik uložili su predstavku Evropskom sudu za ljudska prava pošto im je naloženo da plate odštetu za klevetu, nakon objavljivanja izjava trećeg lica o navodnom kršenju propisa o lovu na foke. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je povredu Člana 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-58369

Sažeci presuda i komentari:: http://www.echr.coe.int/LibraryDocs/DG2/HRFILES/DG2-EN-HRFILES-18(2007).pdf

„(…) nije jasno da li je podnosilac predstavke imao nameru da ove izjave objavi u svojstvu novinara koji pruža informacije javnosti, ili je on naprosto izrazio svoje lično mišljenje kao običan građanin u toku debate na Internetu. Ipak, jasno je da, (…) podnosilac predstavke, koji je poznati novinar, nije sakrio svoj identitet i da je javno iznosio svoje konstatacije, objavljujući ih na jednom slobodno dostupnom i popularnom Internet forumu, koji u savremeno doba predstavlja medijum koji nije ništa manje delotvoran od štampanih medija. (…) direktna optužba protiv konkretnih lica zbog konkretnog oblika povrede dužnosti nalaže obavezu iznošenja zadovoljavajuće činjenične osnove za takvu tvrdnju (…).“

Fatullayev protiv Azerbejdžana, 2010  

Fatullaye protiv Azerbejdžana, Predstavka br. 40984/07, Presuda od 22. aprila 2010.

Protiv podnosioca predstavke, urednika lista, pokrenut je sudski postupak u vezi sa dva članka koja je objavio. Utvrđena je njegova krivica zbog klevete, pretnji terorizmom i podsticanja na etnička neprijateljstva i izrečena mu je kazna zatvora od ukupno osam ipo godina.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-98401

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-984

Nevladinim organizacijama priznata je uloga javnog kontrolora
„(…) kada NVO skreće pažnju na pitanja od javnog interesa, ona ostvaruje ulogu javnog kontrolora, koja je po značaju slična ulozi štampe i može se okarakterisati kao uloga društvenog ’kontrolora’, koja ima pravo na zaštitu na osnovu Konvencije sličnu onoj koja se odobrava štampi.“ „(…) svi su izgledi da će NVO koja vrši ulogu javnog kontrolora imati veći uticaj kada izveštava o nepravilnostima u radu državnih zvaničnika i da često raspolaže većim mogućnostima provere i dokazivanja istinitosti kritike nego što je to slučaj kada se radi o pojedincu koji izveštava o onome što je lično zapazio.“

Medžlis Islamske zajednice Brčko i drugi protiv Bosne i Hercegovine [Veliko veće], 2017  

Medžlis Islamske zajednice Brčko i drugi protiv Bosne i Hercegovine (Veliko veće), Predstavka br. 17224/11, Presuda od 27. juna 2017.

Podnosioci predstavke su četiri NVO koje su uputile privatno pismo najvišim okružnim organima, izražavajući zabrinutost zbog naimenovanja direktora multietničke javne radio stanice. Sadržaj ovog pisma procureo je do medija. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da odgovornost NVO shodno domaćem zakonu ne predstavlja povredu prava na slobodu izražavanja. Pored vrednosnih sudova, sporno pismo sadržalo je netačne činjenične navode, a NVO nije uložila razumne napore da proveri njihovu istinitost.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-175180

Sažeci presuda i komentari::

Državni službenici i pripadnici oružanih snaga – ograničena zaštita govora
„(…)Članom 10 utvrđena je zaštita ne samo suštine izraženih ideja i informacija, već i oblik u kojem se one saopštavaju. Isto važi i kada se radi o licima koja su pripadnici oružanih snaga, jer je Član 10 merodavan u pogledu njih, isto kao i u pogledu drugih lica u okviru nadležnosti država ugovornica. (…) nacionalni organi vlasti moraju obezbediti da se nesrazmernim kaznama sindikalni predstavnici ne odvrate od izražavanja i odbrane interesa svojih članova (…).”

Szima protiv Mađarske, 2012

Szima protiv Mađarske, Predstavka br. 29723/11, Presuda od 9. oktobra 2012

Podnosilac predstavke, viši policijski funkcioner u penziji, bio je predsednik sindikata policije. U tom svojstvu ova osoba objavila je članke na veb-sajtu tog sindikata koje je takođe koordinisala kao urednik. Ove publikacije su se odnosile na teme kao što su neizmirena isplata naknada zaposlenima u policiji, navodni nepotizam i protivzakoniti politički uticaj u okviru snaga, kao i sumnjive kvalifikacije viših policijskih funkcionera. Utvrđena je njena krivica zbog podsticanja na neposlušnost i izrečena joj je novčana kazna i oduzimanje čina. Sud je utvrdio da je mešanje u slobodu izražavanja podnosioca predstavke bilo srazmerno i stoga, u skladu sa granicama utvrđenim Članom 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-113386

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-7254

„(…) Sud će razmotriti u kojoj meri može biti ograničeno pravo pripadnika policijskih snaga na slobodu izražavanja, da bi se sprečio nered u okviru policije, hijerarhijski organizovanog tela gde je disciplina od suštinskog značaja za njegovo funkcionisanje. (…) Sud napominje da je podnosilac predstavke kada je pristupio policiji trebalo da bude upoznat sa ograničenjima koja su merodavna za osoblje u vršenju njihovih dužnosti.

Szima protiv Mađarske, 2012  

Szima protiv Mađarske, Predstavka br. 29723/11, Presuda od 9. oktobra 2012

Podnosilac predstavke, viši policijski funkcioner u penziji, bio je predsednik sindikata policije. U tom svojstvu ova osoba objavila je članke na veb-sajtu tog sindikata koje je takođe koordinisala kao urednik. Ove publikacije su se odnosile na teme kao što su neizmirena isplata naknada zaposlenima u policiji, navodni nepotizam i protivzakoniti politički uticaj u okviru snaga, kao i sumnjive kvalifikacije viših policijskih funkcionera. Utvrđena je njena krivica zbog podsticanja na neposlušnost i izrečena joj je novčana kazna i oduzimanje čina. Sud je utvrdio da je mešanje u slobodu izražavanja podnosioca predstavke bilo srazmerno i stoga, u skladu sa granicama utvrđenim Članom 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-113386

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-7254

„Član 10 je takođe merodavan za radno mesto i za to da državni službenici, kao što je podnosilac predstavke, uživaju pravo na slobodu izražavanja (…) Istovremeno, Sud ima na umu da zaposleni ima dužnost lojalnosti, suzdržanosti i diskrecije u odnosu na svog poslodavca. (…) Pored toga, s obzirom na samu prirodu njihove pozicije, državni službenici često imaju pristup informacijama koje država u svom interesu možda želi da čuva kao poverljive ili tajne iz različitih legitimnih razloga. Stoga je dužnost diskrecije koju imaju državni službenici uglavnom velika.

Guja protiv Moldavije [Veliko veće], 2008  

Guja protiv Moldavije (Veliko veće), Predstavka br. 14277/04, Presuda od 12. februara 2008.

U predmetu u kojem je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da je izvršena povreda prava na slobodu izražavanja jednog državnog službenika, koji je dobio otkaz nakon što je obelodanio informacije o pokušajima visokih političara da utiču na sudstvo, Sud je utvrdio kriterijume koji treba da se koriste u proceni srazmernosti mešanja u slobodu izražavanja državnih službenika.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/sites/eng/pages/search.aspx?i=001-85016

Sažeci presuda i komentari::

Internet arhive imaju važnu ulogu u kontekstu slobode izražavanja
„S obzirom na svoju dostupnost i mogućnost skladištenja i saopštavanja ogromnih količina informacija, Internet igra važnu ulogu u unapređenju pristupa javnosti informacijama i omogućavanju opšteg širenja informacija. Održavanje Internet arhiva je suštinski značajan aspekt ove uloge.”

Times Newspapers Limited protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 1 i 2), 2009  

Times Newspapers Limited protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 1 i 2), Predstavke br. 3002/03 i 23676/03, Presuda od 10. marta 2009.

Evropski sud za ljudska prava zaključio je da je izvršeno nesrazmerno mešanje u slobodu štampe garantovanu Članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, kada je sud tom listu naložio da u svojoj Inernet arhivi istakne obaveštenje u kojem navodi da je u vezi sa ta dva članka pokrenut sudski postupak zbog klevete i da oni ne mogu biti umnožavani, niti da se vrši pozivanje na njih bez obraćanja njegovom pravnom odeljenju.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-91706

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-1623

Ažuriranje članka u Internet arhivi, onako kako je naloženo u sudskoj odluci, može predstavljati prihvatljivo mešanje u slobodu izražavanja
„ (...) iako je primarna funkcija štampe u demokratiji da postupa kao ’javni kontrolor’, štampa ima dragocenu sekundarnu ulogu u održavanju javnih arhiva sa ranije saopštenim informacijama i u obezbeđenju njihove dostupnosti za javnost. Međutim, svi su izgledi da će polje slobodne procene koja je omogućeno Državama u uspostavljanju ravnoteže između konkurentnih prava, biti šire kada se radi o arhivama sa informacija o minulim događajima, nego u slučaju informacija o sadašnjim događanjima. Konkretno, može se očekivati da će dužnost štampe da postupa u skladu sa principima odgovornog novinarstva, tako što će obezbediti objavljivanje tačnih istorijskih informacija, umesto onih koje su kratkog veka, biti mnogo strožija kada nema hitnosti u objavljivanju materijala.
(…) Sud (…) ​ne smatra da zahtev za objavljivanje odgovarajuće kvalifikacije uz članak sadržan u Internet arhivi, kada je dnevni list obavešten da je pokrenut sudski postupak zbog klevete u vezi sa tim istim člankom koji je objavljen u štampi, predstavlja nesrazmerno mešanje u pravo na slobodu izražavanja.“

Times Newspapers Limited protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 1 i 2), 10. mart 2009  

Times Newspapers Limited protiv Ujedinjenog Kraljevstva (br. 1 i 2), Predstavke br. 3002/03 i 23676/03, Presuda od 10. marta 2009.

Evropski sud za ljudska prava zaključio je da je izvršeno nesrazmerno mešanje u slobodu štampe garantovanu Članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, kada je sud tom listu naložio da u svojoj Inernet arhivi istakne obaveštenje u kojem navodi da je u vezi sa ta dva članka pokrenut sudski postupak zbog klevete i da oni ne mogu biti umnožavani, niti da se vrši pozivanje na njih bez obraćanja njegovom pravnom odeljenju.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-91706

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-1623

Uklanjanje članaka iz Internet arhiva može predstavljati povredu slobode izražavanja
„Sud dalje naglašava zaključak do kojeg je došao Regionalni sud u Varšavi da je predmetni članak bio objavljen u štampanom izdanju tog lista. Taj sud je izneo mišljenje da nije dužnost suda da nalaže da se članak izbriše kao da nikada nije ni postojao. Sud prihvata da sudski organi nemaju ulogu da se bave preformulacijom istorije tako što će naložiti da se iz javnog domena uklone svi tragovi publikacija za koje je u prošlosti, na osnovu pravosnažnih sudskih odluka, utvrđeno da predstavljaju neopravdan napad na ugled pojedinaca. Štaviše, za procenu ovog predmeta relevantno je da je legitimni interes javnosti u pogledu pristupa javnim Internet arhivama štampe zaštićen Članom 10 Konvencije.
Sud smatra da navodne povrede prava zaštićenih Članom 8 Konvencije treba da dobiju sudsku zaštitu putem adekvatnih pravnih lekova koji stoje na raspolaganju u domaćem pravu. U tom pogledu, treba istaći da je u ovom predmetu Apelacioni sud u Varšavi primetio da bi bilo poželjno da se uz članak na veb-sajtu doda komentar gde se javnost informiše o ishodu sudskog postupka u kojem su sudovi usvojili zahtev podnosilaca predstavke za zaštitu njihovih ličnih prava. Stoga, Sud je uveren da su domaći sudovi bili svesni značaja publikacija dostupnih širokoj javnosti na Internetu za efektivnu zaštitu pojedinačnih prava. Pored toga, sudovi su pokazali da uvažavaju značaj dostupnosti celovitih informacija o sudskim odlukama u vezi sa predmetnim člankom na veb-sajtu dotičniog lista, za efektivnu zaštitu prava i ugleda podnosioca predstavke.“

Węgrzynowski i Smolczewski protiv Poljske, 2013  

Węgrzynowski i Smolczewski protiv Poljske, Predstavka br. 33846/07, Presuda od 16. jula 2013.

Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da odbijanje domaćeg suda da izda nalog dnevnom listu za uklanjanje članka kojim se narušava ugled podnosioca predstavke, iz svoje Internet arhive, ne predstavlja povredu prava na privatnost, pošto je uspostavljena ravnoteža između prava zaštićenih Članom 8 i Članom 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-122365

Sažeci presuda i komentari::

Govor mržnje kao i podsticanje na nasilje – govor koji nije zaštićen
„(…) ​izricanje kazne zatvora za krivično delo učinjeno putem štampe biće u skladu sa slobodom izražavanja novinara garantovanom u Članu 10 Konvencije samo u izuzetnim okolnostima, odnosno, u slučajevima kada je izvršena teška povreda osnovnih prava kao što je, na primer, govor mržnje ili podsticanje na nasilje.“

Fatullayev protiv Azerbejdžana, 2010  

Fatullaye protiv Azerbejdžana, Predstavka br. 40984/07, Presuda od 22. aprila 2010.

Protiv podnosioca predstavke, urednika lista, pokrenut je sudski postupak u vezi sa dva članka koja je objavio. Utvrđena je njegova krivica zbog klevete, pretnji terorizmom i podsticanja na etnička neprijateljstva i izrečena mu je kazna zatvora od ukupno osam ipo godina.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-98401

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-984

„Osporeni komentari u konkretnom predmetu, prema proceni Vrhovnog suda, sačinjavali su uglavnom govor mržnje i govor kojim se direktno zagovara nasilje. Stoga, utvrđivanje protivzakonitosti ovih komentara nije iziskivalo nikakvu jezičku ili pravnu analizu, pošto su opaske bile očigledno protivzakonite.“

Delfi AS protiv Estonije [Veliko veće], 2015  

Delfi AS protiv Estonije (Veliko veće), Predstavka br. 64569/09, Presuda od 16. juna 2015.

Kompanija podnosioca predstavke je bila vlasnik jednog od najvećih informativnih portala na Internetu u Estoniji. Tokom 2006. godine, nakon objavljivanja jednog članka na tom portalu u vezi sa jednim preduzećem za trajekte, na portalu je, ispod pomenutog članka, objavljen niz komentara sa ličnim pretnjama i uvredljivim jezikom upućenim vlasniku kompanije za trajekte. Delfi AS je uklonio uvredljive komentare na zahtev advokata vlasnika te kompanije, nekih šest nedelja nakon njihovog objavljivanja. Pokrenut je sudski postupak zbog klevete, protiv kompanije podnosioca predstavke, kojoj je na kraju naloženo da plati odštetu od 320 evra. Potvrđujući „važnu korist“ koju Internet predstavlja u ostvarivanju slobode izražavanja“, Sud je ponovio da Član 10 nije povređen, ali da „odgovornost zbog klevete ili drugih vrsta protivzakonitog govora mora, u načelu, biti zadržana i sačinjavati delotvoran pravni lek u slučaju povrede prava ličnosti“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-155105

Sažeci presuda i komentari::

4. Odgovornost posrednika za Internet usluge

Jedna od ključnih uloga učesnika na Internetu razvila sa kroz Internet usluge, pod nazivom posrednici, koji ne kreiraju sadržaj na Internetu direktno, već ga obrađuju na različite načine, postajući tako „vratari“ u odnosu na sadržaj koji se objavljuje na Internetu.

Ako govorimo o sadašnjim najpopularnijim Internet uslugama – kao što su Facebook, Google, Twitter, Instagram ili Youtube – one se sve zasnivaju na hostingu i obezbeđuju dostupnost informacija koje su proizveli drugi korisnici Interneta (sadržaj kreiran od strane korisnika), zbog čega se obično nazivaju „Internet posrednicima“. .

Međutim, ne samo što je lepeza različitih Internet posrednika veoma raznolika, već se ona takođe brzo menja – kako u pogledu aktivnosti i veličine na Internet tržištu, tako i u pogledu njihovih usluga, funkcija ili drugih poslovnih modela. Međutim, u nekoliko segmenata, tržištem dominiraju jedan ili dva velika igrača, zаhvaljujući čemu se mogu naći u poziciji kontrolora komunikacija, a to stvara dodatne izazove zbog njihovih postupaka u vezi sa ljudskim pravima uopšteno, a konkretno, u vezi sa slobodom izražavanja.

„Sud prihvata da je YouTube jedinstvena platforma zahvaljujući svojim karakteristikama, dostupnosti, a naročito, potencijalnom uticaju i da podnosioci predstavki nisu imali nikakvu drugu alternativu.“

Cengiz i drugi protiv Turske, 2015  

Cengiz i drugi protiv Turske, Predstavke br. 48226/10 i 14227/11, Presuda od 1. decembra 2015.

U maju 2008, sud u Ankari utvrdio je da sadržaj deset stranica na veb-sajtu YouTube-a predstavlja kršenje zabrane vređanja sećanja na Ataturka, zbog čega je izdao nalog za blokiranje celog veb-sajta. Podnosioci predstavke, koji su bili aktivni korisnici tog veb-sajta, uložili su žalbu na tu odluku. Njihova žalba je odbijena na osnovu toga što nisu strane u istražnom postupku te, stoga, nemaju procesnu legitimaciju za tužbu protiv naloga za blokiranje. Podnosioci predstavke izneli su prigovor da im je zbog nemogućnosti pristupa You Tube-u – platformi koju obimno koriste u svom akademskom radu - povređeno pravo na primanje i saopštavanje informacija i ideja. Sud je utvrdio da je nalogom za blokiranje izvršena povreda prava podnosilaca predstavke na slobodu izražavanja shodno Članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-159188

Sažeci presuda i komentari::

Štaviše, Internet posrednici su usvojili sopstvena pravila – obično poznata kao uslovi – za korišćenje platforme, koja obuhvataju politike u vezi sa sadržajem, ali takođe i pravila u pogledu blokiranja sadržaja ili njegovog uklanjanja. Proteklih godina, ta pravila su često bila u sukobu sa postupcima korisnika Interneta, u kojima su aktivnosti posrednika prikazane kao mere cenzure – gde se postavilo pitanje primene novih modela sistema privatnog sprovođenja zakona. 14

U ovom kontekstu, uloga Internet posrednika postaje sve složenija, razapeta između njihovih tekućih poslovnih modela, poštovanja ljudskih prava i prijema pritužbi na razna pitanja u kombinaciji sa različitim zakonskim obavezama, koje se razlikuju od jedne do druge zemlje.

Mada je sudska praksa ESLJP o tom pitanju još uvek u povoju (a svi predmeti su usredsređeni samo na određenu situaciju – komentare koje drugi korisnici ostavljaju na drugim veb-sajtovima), valja istaći rad Komiteta eksperata Saveta Evrope za Internet posrednike 15 , koji je sačinio standardne predloge u vezi sa ulogom i obavezama Internet posrednika, uključujući i studiju o dimenzijama ljudskih prava u oblasti tehnika automatske obrade podataka (naročito algoritama) i mogućim regulatornim implikacijama.

element cheieKljučni aspekti relevantnih predmeta pred ESLJP:

Internet platforme imaju dužnosti i obaveze u pogledu slobode izražavanja, ali se njihova uloga razlikuje od uloge tradicionalnog izdavača
„U nedavnoj Preporuci Komiteta ministara upućenoj državama članicama Saveta Evrope u vezi sa novim konceptom medija, ovo se naziva ’diferenciran i postepen pristup koji nalaže da svaki akter, čije su usluge označene kao medijska ili posrednička ili pomoćna delatnost, koristi odgovarajući oblik (diferenciran) i odgovarajući nivo (postepen) zaštite i da odgovornost takođe bude razgraničena u skladu sa Članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima i drugim relevantnim standardima koje je utvrdio Savet Evrope’. Stoga, Sud smatra da zbog posebne prirode Interneta, ’dužnosti i obaveze’ koje treba da se dodele informativnom portalu na Internetu u smislu Člana 10, mogu da se razlikuju u određenom stepenu u odnosu na one koje ima tradicionalni izdavač, u pogledu sadržaja trećih lica.“

Delfi AS protiv Estonije [Veliko veće], 2015  

Delfi AS protiv Estonije (Veliko veće), Predstavka br. 64569/09, Presuda od 16. juna 2015.

Kompanija podnosioca predstavke je bila vlasnik jednog od najvećih informativnih portala na Internetu u Estoniji. Tokom 2006. godine, nakon objavljivanja jednog članka na tom portalu u vezi sa jednim preduzećem za trajekte, na portalu je, ispod pomenutog članka, objavljen niz komentara sa ličnim pretnjama i uvredljivim jezikom upućenim vlasniku kompanije za trajekte. Delfi AS je uklonio uvredljive komentare na zahtev advokata vlasnika te kompanije, nekih šest nedelja nakon njihovog objavljivanja. Pokrenut je sudski postupak zbog klevete, protiv kompanije podnosioca predstavke, kojoj je na kraju naloženo da plati odštetu od 320 evra. Potvrđujući „važnu korist“ koju Internet predstavlja u ostvarivanju slobode izražavanja“, Sud je ponovio da Član 10 nije povređen, ali da „odgovornost zbog klevete ili drugih vrsta protivzakonitog govora mora, u načelu, biti zadržana i sačinjavati delotvoran pravni lek u slučaju povrede prava ličnosti“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-155105

Sažeci presuda i komentari::

Delfi AS protiv Estonije [Veliko veće], 2015  

Delfi AS protiv Estonije (Veliko veće), Predstavka br. 64569/09, Presuda od 16. juna 2015.

Kompanija podnosioca predstavke je bila vlasnik jednog od najvećih informativnih portala na Internetu u Estoniji. Tokom 2006. godine, nakon objavljivanja jednog članka na tom portalu u vezi sa jednim preduzećem za trajekte, na portalu je, ispod pomenutog članka, objavljen niz komentara sa ličnim pretnjama i uvredljivim jezikom upućenim vlasniku kompanije za trajekte. Delfi AS je uklonio uvredljive komentare na zahtev advokata vlasnika te kompanije, nekih šest nedelja nakon njihovog objavljivanja. Pokrenut je sudski postupak zbog klevete, protiv kompanije podnosioca predstavke, kojoj je na kraju naloženo da plati odštetu od 320 evra. Potvrđujući „važnu korist“ koju Internet predstavlja u ostvarivanju slobode izražavanja“, Sud je ponovio da Član 10 nije povređen, ali da „odgovornost zbog klevete ili drugih vrsta protivzakonitog govora mora, u načelu, biti zadržana i sačinjavati delotvoran pravni lek u slučaju povrede prava ličnosti“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-155105

Sažeci presuda i komentari::

Mora se uzeti u obzir komercijalna priroda i javni uticaj / auditorijum posrednika
„Sud smatra da se predmet odnosi na ’dužnosti i obaveze’ informativnih portala na Internetu shodno Članu 10 stav 2 Konvencije, kada oni, u ekonomske svrhe, obezbede platformu za komentare koje kreiraju korisnici u vezi sa prethodno objavljenim sadržajem, a neki korisnici – bilo da su poznati ili anonimni – upuste se u očito protivzakonit govor, kojim se vrši povreda prava ličnosti drugih i koji predstavlja govor mržnje i podsticanje na nasilje protiv njih. ​ Sud naglašava da se ovaj predmet odnosi na jedan veliki informativni portal na Internetu kojim se rukovodi profesionalno i koji funkcioniše na komercijalnoj osnovi, a koji objavljuje vlastite članke i poziva čitaoce da iznose svoje komentare o njima.

Shodno tome, ovaj predmet se ne odnosi na druge forume na Internetu gde se mogu distribuirati komentari trećih lica, ​na primer diskusije na Internet forumu ili oglasnoj tabli ​gde korisnici mogu slobodno da iznose svoje ideje o bilo kojoj temi, pri čemu se diskusija ne kanališe bilo kakvim ulaznim informacijama od strane menadžera foruma; niti na platformu za društvene mreže gde provajder platforme ne nudi nikakav sadržaj i gde provajder sadržaja može biti privatno lice koje upravlja veb-sajtom ili blogom iz hobija.“

Delfi AS protiv Estonije [Veliko veće], 2015  

Delfi AS protiv Estonije (Veliko veće), Predstavka br. 64569/09, Presuda od 16. juna 2015.

Kompanija podnosioca predstavke je bila vlasnik jednog od najvećih informativnih portala na Internetu u Estoniji. Tokom 2006. godine, nakon objavljivanja jednog članka na tom portalu u vezi sa jednim preduzećem za trajekte, na portalu je, ispod pomenutog članka, objavljen niz komentara sa ličnim pretnjama i uvredljivim jezikom upućenim vlasniku kompanije za trajekte. Delfi AS je uklonio uvredljive komentare na zahtev advokata vlasnika te kompanije, nekih šest nedelja nakon njihovog objavljivanja. Pokrenut je sudski postupak zbog klevete, protiv kompanije podnosioca predstavke, kojoj je na kraju naloženo da plati odštetu od 320 evra. Potvrđujući „važnu korist“ koju Internet predstavlja u ostvarivanju slobode izražavanja“, Sud je ponovio da Član 10 nije povređen, ali da „odgovornost zbog klevete ili drugih vrsta protivzakonitog govora mora, u načelu, biti zadržana i sačinjavati delotvoran pravni lek u slučaju povrede prava ličnosti“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-155105

Sažeci presuda i komentari::

„drugi podnosilac predstavke je vlasnik velikog medijskog preduzeća koje se mora smatrati preduzećem koje ima ekonomske interese, prvi podnosilac predstavke je neprofitno samoregulatorno udruženje provajdera Internet usluga, za koje nije poznato da ima takve interese.“

MTE i Index.hu protiv Mađarske, 2016  

Magyar Tartalomszolgaltatok Egyesulete i Index.hu Zrt (“MTE”) protiv Mađarske, Predstavka br. 22947/13, Presuda od 2. februara 2016.

Prvi podnosilac predstavke bio je samoregulatorno telo provajdera sadržaja na Internetu, a drugi podnosilac predstavke je bio vlasnik informativnog portala na Internetu. U februaru 2010, prvi podnosilac predstavke objavio je mišljenje o dva veb-sajta za upravljanje nekretninama, čiji je pun tekst naknadno bio objavljen i na portalu drugog podnosioca predstavke. Ovo mišljenje je privuklo komentare korisnika, od kojih su neki kritikovali te veb-sajtove za nekretnine koristeći pogrdne izraze. Kao ishod toga, kompanija koja vodi ove veb-sajtove pokrenula je parnicu protiv podnosilaca predstavke, pozivajući se na štetu nanetu njenom ugledu. Podnosioci predstavke odmah su uklonili uvredljive komentare korisnika. Uprkos tome, domaći sudovi su utvrdili da oni snose objektivnu odgovornost zbog njihovog objavljivanja i naložili su im da plate troškove postupka.

Evropski sud za ljudska prava morao je da utvrdi da li je uspostavljena odgovarajuća ravnoteža između prava podnosioca predstavke na slobodu i zražavanja shodno Članu 10 i prava na ugled kompanije tužioca, shodno članu 8. S obzirom na to da u komentarima korisnika nije postojao govor mržnje niti direktne pretnje fizičkom integritetu, Sud je zaključio da nije bilo razloga da se smatra da sistem za isticanje obaveštenja i skidanje sadržaja sa Interneta, ukoliko uključuje delotvorne procedure koje omogućavaju brz odgovor, nije mogao da pruži pouzdan način zaštite komercijalnog ugleda kompanije tužioca u ovom predmetu.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-160314

Sažeci presuda i komentari::

„Sud pridaje značaj činjenici da je udruženje jedno malo neprofitno udruženje, nepoznato široj javnosti, tako da nije postojala verovatnoća da će ono privući veliki broj komentara ili da će komentar o podnosiocu predstavke biti naširoko čitan.“

Pihl protiv Švedske, 2017  

Pihl protiv Švedske, Predstavka br. 74742/14, Odluka od 7. februara 2017.

Ovaj predmet je proistekao iz bloga i komentara objavljenih na veb-sajtu jedne male neprofitne organizacije, u kojima su iznete klevete protiv gosp. Pihla. Nakon obaveštenja koje je stiglo od gosp. Pihla, organizacija je uklonila sporni blog i komentar, potvrdila da se u njima iznose neistine i izvinila se gosp. Pihlu. Nakong toga, gosp. Pihl je pokrenuo sudski postupak protiv te organizacije zbog klevete, ali je u postupku pred domaćim sudovima izgubio. Njegov tužbeni zahtev Evropskom sudom za ljudska prava zasnivao se na činjenici da je povređeno njegovo pravo na privatni život shodno Članu 8 Evropske konvencije, zbog toga što sudovi u Švedskoj nisu uspeli da utvrde odgovornost pomenute organizacije u pogledu sadržaja trećih lica. Nakon izvršene ocene ravnoteže između prava zaštićenih članom 8 i 10 prema kriterijumima iz predmeta Delfi AS, Sud je odbacio predstavku.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-172145

Sažeci presuda i komentari::

Mora se uzeti u obzir priroda materijala koji treba biti skinut sa Interneta
„sporni komentari u ovom predmetu, prema oceni Vrhovnog suda, uglavnom sačinjavaju govor mržnje i govor kojim se direktno zagovaraju akti nasilja. Stoga, nije bila potrebna nikakva jezička niti pravna analiza da se ustanovi njihova protivzakonitost, pošto su komentari bili očigledno protivzakoniti.“

Delfi AS protiv Estonije [Veliko veće], 2015  

Delfi AS protiv Estonije (Veliko veće), Predstavka br. 64569/09, Presuda od 16. juna 2015.

Kompanija podnosioca predstavke je bila vlasnik jednog od najvećih informativnih portala na Internetu u Estoniji. Tokom 2006. godine, nakon objavljivanja jednog članka na tom portalu u vezi sa jednim preduzećem za trajekte, na portalu je, ispod pomenutog članka, objavljen niz komentara sa ličnim pretnjama i uvredljivim jezikom upućenim vlasniku kompanije za trajekte. Delfi AS je uklonio uvredljive komentare na zahtev advokata vlasnika te kompanije, nekih šest nedelja nakon njihovog objavljivanja. Pokrenut je sudski postupak zbog klevete, protiv kompanije podnosioca predstavke, kojoj je na kraju naloženo da plati odštetu od 320 evra. Potvrđujući „važnu korist“ koju Internet predstavlja u ostvarivanju slobode izražavanja“, Sud je ponovio da Član 10 nije povređen, ali da „odgovornost zbog klevete ili drugih vrsta protivzakonitog govora mora, u načelu, biti zadržana i sačinjavati delotvoran pravni lek u slučaju povrede prava ličnosti“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-155105

Sažeci presuda i komentari::

„Štaviše, izrazi korišćeni u komentarima su uvredljivi, pri čemu je jedan izričito vulgaran. Kao što je sud već zaključio, krivično delo može izlaziti van delokruga zaštite slobode izražavanja ako se svodi na obesno klevetanje, na primer, kada je isključiva namera uvredljive izjave da uvredi; ali korišćenje vulgarnih izraza, samo po sebi, nije odlučujući faktor prilikom ocenjivanja uvredljivosti izjave. Za Sud, stil sačinjava deo komunikacije kao oblik izražavanja i kao takav je zaštićen zajedno sa sadržajem izjave.
Za Sud, izrazi upotrebljeni u komentarima, iako spadaju u donji registar stila, uobičajeni su u komunikacijama na mnogim Internet portalima – činjenica koja ublažava efekat koji se može pripisati tim izjavama.“

MTE i Index.hu protiv Mađarske, 2016  

Magyar Tartalomszolgaltatok Egyesulete i Index.hu Zrt (“MTE”) protiv Mađarske, Predstavka br. 22947/13, Presuda od 2. februara 2016.

Prvi podnosilac predstavke bio je samoregulatorno telo provajdera sadržaja na Internetu, a drugi podnosilac predstavke je bio vlasnik informativnog portala na Internetu. U februaru 2010, prvi podnosilac predstavke objavio je mišljenje o dva veb-sajta za upravljanje nekretninama, čiji je pun tekst naknadno bio objavljen i na portalu drugog podnosioca predstavke. Ovo mišljenje je privuklo komentare korisnika, od kojih su neki kritikovali te veb-sajtove za nekretnine koristeći pogrdne izraze. Kao ishod toga, kompanija koja vodi ove veb-sajtove pokrenula je parnicu protiv podnosilaca predstavke, pozivajući se na štetu nanetu njenom ugledu. Podnosioci predstavke odmah su uklonili uvredljive komentare korisnika. Uprkos tome, domaći sudovi su utvrdili da oni snose objektivnu odgovornost zbog njihovog objavljivanja i naložili su im da plate troškove postupka.

Evropski sud za ljudska prava morao je da utvrdi da li je uspostavljena odgovarajuća ravnoteža između prava podnosioca predstavke na slobodu i zražavanja shodno Članu 10 i prava na ugled kompanije tužioca, shodno članu 8. S obzirom na to da u komentarima korisnika nije postojao govor mržnje niti direktne pretnje fizičkom integritetu, Sud je zaključio da nije bilo razloga da se smatra da sistem za isticanje obaveštenja i skidanje sadržaja sa Interneta, ukoliko uključuje delotvorne procedure koje omogućavaju brz odgovor, nije mogao da pruži pouzdan način zaštite komercijalnog ugleda kompanije tužioca u ovom predmetu.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-160314

Sažeci presuda i komentari::

„Sud smatra da taj komentar, iako uvredljiv, sasvim sigurno ne predstavlja govor mržnje ili podsticanje na nasilje“

Pihl protiv Švedske, 2017  

Pihl protiv Švedske, Predstavka br. 74742/14, Odluka od 7. februara 2017.

Ovaj predmet je proistekao iz bloga i komentara objavljenih na veb-sajtu jedne male neprofitne organizacije, u kojima su iznete klevete protiv gosp. Pihla. Nakon obaveštenja koje je stiglo od gosp. Pihla, organizacija je uklonila sporni blog i komentar, potvrdila da se u njima iznose neistine i izvinila se gosp. Pihlu. Nakong toga, gosp. Pihl je pokrenuo sudski postupak protiv te organizacije zbog klevete, ali je u postupku pred domaćim sudovima izgubio. Njegov tužbeni zahtev Evropskom sudom za ljudska prava zasnivao se na činjenici da je povređeno njegovo pravo na privatni život shodno Članu 8 Evropske konvencije, zbog toga što sudovi u Švedskoj nisu uspeli da utvrde odgovornost pomenute organizacije u pogledu sadržaja trećih lica. Nakon izvršene ocene ravnoteže između prava zaštićenih članom 8 i 10 prema kriterijumima iz predmeta Delfi AS, Sud je odbacio predstavku.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-172145

Sažeci presuda i komentari::

Kriterijum koji treba biti uzet u obzir da bi se jasno definisale obaveze posrednika na Internetu kada se radi o slobodi izražavanja:

a. kontekst komentara
„Sud smatra da je Vrhovni sud na zadovoljavajući način utvrdio da je umešanost kompanije podnosioca predstavke u objavljivanje komentara o njegovim informativnim člancima na informativnom portalu Delfi prevazišla angažman pasivnog provajdera čisto tehničkih usluga.“

Delfi AS protiv Estonije [Veliko veće], 2015  

Delfi AS protiv Estonije (Veliko veće), Predstavka br. 64569/09, Presuda od 16. juna 2015.

Kompanija podnosioca predstavke je bila vlasnik jednog od najvećih informativnih portala na Internetu u Estoniji. Tokom 2006. godine, nakon objavljivanja jednog članka na tom portalu u vezi sa jednim preduzećem za trajekte, na portalu je, ispod pomenutog članka, objavljen niz komentara sa ličnim pretnjama i uvredljivim jezikom upućenim vlasniku kompanije za trajekte. Delfi AS je uklonio uvredljive komentare na zahtev advokata vlasnika te kompanije, nekih šest nedelja nakon njihovog objavljivanja. Pokrenut je sudski postupak zbog klevete, protiv kompanije podnosioca predstavke, kojoj je na kraju naloženo da plati odštetu od 320 evra. Potvrđujući „važnu korist“ koju Internet predstavlja u ostvarivanju slobode izražavanja“, Sud je ponovio da Član 10 nije povređen, ali da „odgovornost zbog klevete ili drugih vrsta protivzakonitog govora mora, u načelu, biti zadržana i sačinjavati delotvoran pravni lek u slučaju povrede prava ličnosti“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-155105

Sažeci presuda i komentari::

„Stoga, Sud je uveren da se komentari koje je pokrenuo članak mogu smatrati komentarima usmerenim na pitanja od javnog interesa. Štaviše, s obzirom na tu situaciju, ne može se smatrati da je članak lišen činjenične osnove ili da izaziva bezrazložno uvredljive komentare.“

MTE i Index.hu protiv Mađarske, 2016  

Magyar Tartalomszolgaltatok Egyesulete i Index.hu Zrt (“MTE”) protiv Mađarske, Predstavka br. 22947/13, Presuda od 2. februara 2016.

Prvi podnosilac predstavke bio je samoregulatorno telo provajdera sadržaja na Internetu, a drugi podnosilac predstavke je bio vlasnik informativnog portala na Internetu. U februaru 2010, prvi podnosilac predstavke objavio je mišljenje o dva veb-sajta za upravljanje nekretninama, čiji je pun tekst naknadno bio objavljen i na portalu drugog podnosioca predstavke. Ovo mišljenje je privuklo komentare korisnika, od kojih su neki kritikovali te veb-sajtove za nekretnine koristeći pogrdne izraze. Kao ishod toga, kompanija koja vodi ove veb-sajtove pokrenula je parnicu protiv podnosilaca predstavke, pozivajući se na štetu nanetu njenom ugledu. Podnosioci predstavke odmah su uklonili uvredljive komentare korisnika. Uprkos tome, domaći sudovi su utvrdili da oni snose objektivnu odgovornost zbog njihovog objavljivanja i naložili su im da plate troškove postupka.

Evropski sud za ljudska prava morao je da utvrdi da li je uspostavljena odgovarajuća ravnoteža između prava podnosioca predstavke na slobodu i zražavanja shodno Članu 10 i prava na ugled kompanije tužioca, shodno članu 8. S obzirom na to da u komentarima korisnika nije postojao govor mržnje niti direktne pretnje fizičkom integritetu, Sud je zaključio da nije bilo razloga da se smatra da sistem za isticanje obaveštenja i skidanje sadržaja sa Interneta, ukoliko uključuje delotvorne procedure koje omogućavaju brz odgovor, nije mogao da pruži pouzdan način zaštite komercijalnog ugleda kompanije tužioca u ovom predmetu.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-160314

Sažeci presuda i komentari::

„Sud primećuje da se komentar o podnosiocu predstavke nije odnosio na njegove političke stavove i da nema veze sa sadržajem objavljenog bloga. Prema tome, Udruženje je teško moglo da ga predvidi.“

Pihl protiv Švedske, 2017  

Pihl protiv Švedske, Predstavka br. 74742/14, Odluka od 7. februara 2017.

Ovaj predmet je proistekao iz bloga i komentara objavljenih na veb-sajtu jedne male neprofitne organizacije, u kojima su iznete klevete protiv gosp. Pihla. Nakon obaveštenja koje je stiglo od gosp. Pihla, organizacija je uklonila sporni blog i komentar, potvrdila da se u njima iznose neistine i izvinila se gosp. Pihlu. Nakong toga, gosp. Pihl je pokrenuo sudski postupak protiv te organizacije zbog klevete, ali je u postupku pred domaćim sudovima izgubio. Njegov tužbeni zahtev Evropskom sudom za ljudska prava zasnivao se na činjenici da je povređeno njegovo pravo na privatni život shodno Članu 8 Evropske konvencije, zbog toga što sudovi u Švedskoj nisu uspeli da utvrde odgovornost pomenute organizacije u pogledu sadržaja trećih lica. Nakon izvršene ocene ravnoteže između prava zaštićenih članom 8 i 10 prema kriterijumima iz predmeta Delfi AS, Sud je odbacio predstavku.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-172145

Sažeci presuda i komentari::

b. Mere koje je primenila kompanija podnosioca predstavke da bi sprečila ili uklonila klevetničke komentare
„Ukoliko je propraćen delotvornim procedurama koje omogućavaju brz odgovor, ovaj sistem (tj. procedura za isticanje obaveštenja i skidanje sadržaja) po mišljenju Suda može funkcionisati u mnogim slučajevima kao odgovarajući alat za uspostavljanje ravnoteže između prava i interesa svih uključenih strana. Međutim, u slučajevima kao što je ovaj predmet, kada su korisnički komentari trećih lica u obliku govora mržnje i predstavljaju direktnu pretnju fizičkom integritetu pojedinaca, (…), Sud smatra da zbog prava i interesa drugih i društva u celini zemlje ugovornice mogu imati pravo da uvedu odgovornost na informativnim portalima na Internetu, bez povrede Člana 10 Konvencije, ako oni ne preduzimaju neodložne mere da uklone očigledno protivzakonite komentare, čak i bez prijema obaveštenja od navodne žrtve ili trećih lica.“

Delfi AS protiv Estonije [Veliko veće], 2015  

Delfi AS protiv Estonije (Veliko veće), Predstavka br. 64569/09, Presuda od 16. juna 2015.

Kompanija podnosioca predstavke je bila vlasnik jednog od najvećih informativnih portala na Internetu u Estoniji. Tokom 2006. godine, nakon objavljivanja jednog članka na tom portalu u vezi sa jednim preduzećem za trajekte, na portalu je, ispod pomenutog članka, objavljen niz komentara sa ličnim pretnjama i uvredljivim jezikom upućenim vlasniku kompanije za trajekte. Delfi AS je uklonio uvredljive komentare na zahtev advokata vlasnika te kompanije, nekih šest nedelja nakon njihovog objavljivanja. Pokrenut je sudski postupak zbog klevete, protiv kompanije podnosioca predstavke, kojoj je na kraju naloženo da plati odštetu od 320 evra. Potvrđujući „važnu korist“ koju Internet predstavlja u ostvarivanju slobode izražavanja“, Sud je ponovio da Član 10 nije povređen, ali da „odgovornost zbog klevete ili drugih vrsta protivzakonitog govora mora, u načelu, biti zadržana i sačinjavati delotvoran pravni lek u slučaju povrede prava ličnosti“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-155105

Sažeci presuda i komentari::

c. odgovornost samih autora komentara kao alternativa odgovornosti posrednika; anonimnost mora biti poštovana
„U vezi sa pitanjem da li bi odgovornost samih autora komentara mogla poslužiti kao pametna alternativa odgovornosti informativnih portala na Internetu u slučaju kao što je ovaj, Sud ima na umu interese korisnika Interneta da im identitet ne bude obelodanjen. Anonimnost je dugo bila sredstvo za izbegavanje odmazde ili neželjene pažnje. Kao takva, ona je u stanju da podstakne slobodan tok ideja i informacija na jedan važan način, uključujući, naročito, na Internetu.

Delfi AS protiv Estonije [Veliko veće], 2015  

Delfi AS protiv Estonije (Veliko veće), Predstavka br. 64569/09, Presuda od 16. juna 2015.

Kompanija podnosioca predstavke je bila vlasnik jednog od najvećih informativnih portala na Internetu u Estoniji. Tokom 2006. godine, nakon objavljivanja jednog članka na tom portalu u vezi sa jednim preduzećem za trajekte, na portalu je, ispod pomenutog članka, objavljen niz komentara sa ličnim pretnjama i uvredljivim jezikom upućenim vlasniku kompanije za trajekte. Delfi AS je uklonio uvredljive komentare na zahtev advokata vlasnika te kompanije, nekih šest nedelja nakon njihovog objavljivanja. Pokrenut je sudski postupak zbog klevete, protiv kompanije podnosioca predstavke, kojoj je na kraju naloženo da plati odštetu od 320 evra. Potvrđujući „važnu korist“ koju Internet predstavlja u ostvarivanju slobode izražavanja“, Sud je ponovio da Član 10 nije povređen, ali da „odgovornost zbog klevete ili drugih vrsta protivzakonitog govora mora, u načelu, biti zadržana i sačinjavati delotvoran pravni lek u slučaju povrede prava ličnosti“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-155105

Sažeci presuda i komentari::

d. posledice postupka pred domaćim sudovima po kompaniju podnosioca predstavke
„Sud takođe primećuje da, po svemu sudeći, kompanija podnosioca predstavke nije morala da promeni svoj poslovni model zbog postupka pred sudom u zemlji. Na osnovu raspoloživih informacija, informativni portal Delfi je nastavio da bude jedna od najvećih Internet publikacija u Estoniji i daleko najpopularnija za kačenje komentara, čiji je broj nastavio da raste. Anonimni komentari – koji sada postoje istovremeno sa mogućnošću kačenja registrovanih komentara, koji se prvi prikazuju čitaocima – i dalje su predominantni, tako da je kompanija podnosioca predstavke formirala tim moderatora koji vrše naknadno usmeravanje komentara objavljenih na portalu. U datim okolnostima, Sud ne može zaključiti da je ometanje slobode izražavanja kompanije podnosioca predstavke bilo nesrazmerno ni po tom osnovu.

Delfi AS protiv Estonije [Veliko veće], 2015  

Delfi AS protiv Estonije (Veliko veće), Predstavka br. 64569/09, Presuda od 16. juna 2015.

Kompanija podnosioca predstavke je bila vlasnik jednog od najvećih informativnih portala na Internetu u Estoniji. Tokom 2006. godine, nakon objavljivanja jednog članka na tom portalu u vezi sa jednim preduzećem za trajekte, na portalu je, ispod pomenutog članka, objavljen niz komentara sa ličnim pretnjama i uvredljivim jezikom upućenim vlasniku kompanije za trajekte. Delfi AS je uklonio uvredljive komentare na zahtev advokata vlasnika te kompanije, nekih šest nedelja nakon njihovog objavljivanja. Pokrenut je sudski postupak zbog klevete, protiv kompanije podnosioca predstavke, kojoj je na kraju naloženo da plati odštetu od 320 evra. Potvrđujući „važnu korist“ koju Internet predstavlja u ostvarivanju slobode izražavanja“, Sud je ponovio da Član 10 nije povređen, ali da „odgovornost zbog klevete ili drugih vrsta protivzakonitog govora mora, u načelu, biti zadržana i sačinjavati delotvoran pravni lek u slučaju povrede prava ličnosti“.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-155105

Sažeci presuda i komentari::

„Sud smatra da odlučujuće pitanje prilikom procene posledica po podnosioce predstavki, nije odsustvo odštete koja je treba da se plati, već način na koji se Internet portali, kao što je njihov, mogu pozvati na odgovornost zbog komentara trećih lica. Takva odgovornost može imati predvidive negativne posledice na sredinu koja kreira komentare na Internet portalu, na primer, ako je portal primoran da potpuno zatvori prostor za komentare. Za Sud, ove konsekvence mogu imati direktno ili indirektno dejstvo slabljenja slobode izražavanja na Internetu. Ovaj efekat bi mogao biti posebno štetan po nekomercijalne veb-sajtove, kao što je prvi podnosilac predstavke.

MTE i Index.hu protiv Mađarske, 2016  

Magyar Tartalomszolgaltatok Egyesulete i Index.hu Zrt (“MTE”) protiv Mađarske, Predstavka br. 22947/13, Presuda od 2. februara 2016.

Prvi podnosilac predstavke bio je samoregulatorno telo provajdera sadržaja na Internetu, a drugi podnosilac predstavke je bio vlasnik informativnog portala na Internetu. U februaru 2010, prvi podnosilac predstavke objavio je mišljenje o dva veb-sajta za upravljanje nekretninama, čiji je pun tekst naknadno bio objavljen i na portalu drugog podnosioca predstavke. Ovo mišljenje je privuklo komentare korisnika, od kojih su neki kritikovali te veb-sajtove za nekretnine koristeći pogrdne izraze. Kao ishod toga, kompanija koja vodi ove veb-sajtove pokrenula je parnicu protiv podnosilaca predstavke, pozivajući se na štetu nanetu njenom ugledu. Podnosioci predstavke odmah su uklonili uvredljive komentare korisnika. Uprkos tome, domaći sudovi su utvrdili da oni snose objektivnu odgovornost zbog njihovog objavljivanja i naložili su im da plate troškove postupka.

Evropski sud za ljudska prava morao je da utvrdi da li je uspostavljena odgovarajuća ravnoteža između prava podnosioca predstavke na slobodu i zražavanja shodno Članu 10 i prava na ugled kompanije tužioca, shodno članu 8. S obzirom na to da u komentarima korisnika nije postojao govor mržnje niti direktne pretnje fizičkom integritetu, Sud je zaključio da nije bilo razloga da se smatra da sistem za isticanje obaveštenja i skidanje sadržaja sa Interneta, ukoliko uključuje delotvorne procedure koje omogućavaju brz odgovor, nije mogao da pruži pouzdan način zaštite komercijalnog ugleda kompanije tužioca u ovom predmetu.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-160314

Sažeci presuda i komentari::

Pored toga, Sud pravde Evropske unije doneo je nekoliko odluka koje su uglavnom usredsređene na razjašnjenje različitih usluga, u smislu toga da li ispunjavaju uslove za režim odgovornosti posrednika kao što je utvrđeno u Članovima od 12 do 14 Direktive EU 2000/31/EC.

Pravo na informisanje

Pravo na informisanje je sastavni deo prava na slobodu izražavanja kao prava pristupa relevantnim informacijama koje nam omogućavaju da dalje istražujemo u procesu razvoja i formiranja mišljenja i ideja.

Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima

Sloboda izražavanja


...Ovo pravo obuhvata slobodu… primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice.

Pristup informacijama od javnog interesa (zahvaljujući čemu građani mogu biti informisani o aktivnostima javnih organa), mali je ali važan deo pristupa informacijama i smatra se sredstvom pomoću kojeg građani mogu biti obavešteni o aktivnostima koje preduzimaju države, a stoga, kao sredstvo obezbeđenja demokratije.

U ustavima nekolicine evropskih zemalja navodi se pravo na informisanje kao ljudsko pravo i kao opšte pravo pristupa informacijama od javnog interesa, za pojedince i za razne vrste organizacija.

Na snazi su i posebni zakoni u kojima su utvrđeni uslovi u pogledu pristupa informacijama od javnog interesa i obaveze državnih organa da iznesu takve informacije, čak i kada građani ili druga zainteresovana strana ne upute takav zahtev. Ovi zakoni sadrže definicije i spisak onoga što sačinjava informacije od javnog interesa, ustanove koje je zakon zaobišao i pravne lekove u slučaju uskraćivanja tih informacija.

U svojoj sudskoj praksi, ESLJP je ustanovio kriterijum zasnovan na četiri praga za donošenje ocene da li se uskraćivanjem pristupa informacijama u posedu Države aktivira član 10 Konvencije (više detalja u daljem tekstu).

Takođe, Sud je naveo da nacionalni organi ne bi smeli da obeshrabruju to pravo merama na osnovu kojih se ograničava pristup informacijama od javnog interesa, preciznije rečeno, omogućavanjem ’proizvoljnih restrikcija koje mogu postati vid indirektne cenzure ukoliko organi vlasti stvore prepreke prikupljanju informacija’. (TASZ protiv Mađarske, 2009). Takav bi mogao da bude slučaj obaveštajnih agencija. Sud je rekao da bi one mogle da podležu istim odredbama u pogledu pristupa informacijama kao i bilo koji drugi javni organ (Predmet Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije, 2013). Takođe, Sud je uključio Internet među zaštićena sredstva za pristup informacijama.

element cheieKljučni aspekti relevantnih predmeta pred EKLJP


Definicija slobode primanja informacija

„(…) pravo na primanje i saopštavanje informacija izričito sačinjava deo prava na slobodu izražavanja na osnovu Člana 10. Tim pravom se zabranjuje Državi da ograniči licu prijem informacija koje bi drugi želeli ili su spremni da mu saopšte.

TASZ protiv Mađarske, 2009, citat iz predmeta Leander protiv Švedske, 1987  

Társaság a Szabadságjogokért protiv Mađarske ("TASZ protiv Mađarske”), Predstavka br. 37374/05, Presuda od 14. jula 2009.

U slučaju TASZ (Mađarska unija za građanske slobode) protiv Mađarske, Evropski sud za ljudska prava morao je da odluči da li uskraćivanje pristupa dokumentu u posedu Ustavnog suda Mađarske predstavlja povredu prava te organizacije na pristup informacijama, kao što je utvrđeno Članom 10 Konvencije.

Dokument, kojem je Mađarska unija za građanske slobode tražila pristup, bio je tužba uložena Ustavnom sudu od strane jednog poslanika (Zahtev za preispitivanje ustavnosti nekih amandmana Krivičnog zakonika, koji su se odnosili na krivična dela u vezi sa drogom). Mađarskoj uniji za građanske slobode bio je potreban pristup toj tužbi zbog njenog interesa u oblasti politika koje se odnose na drogu. Ustavni sud je uskratio pristup Mađarskoj uniji za građanske slobode ovom dokumentu, a da pritom nije konsultovao poslanika, iznoseći objašnjenje da tužba koja je predata sudu ne može biti stavljena na raspolaganje trećim licima bez odobrenja njenog podnosioca. Mađarska unija za građanske slobode pokrenula je sudski postupak protiv Ustavnog suda, međutim, domaći sudovi su doneli odluku protiv ove NVO, smatrajući da se u tužbi dotičnog poslanika nalaze neki „podaci“, ali da su ti podaci „lični“ i da im se ne može odobriti pristup bez odobrenja podnosioca tužbe. Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku u korist Mađarske unije za građanske slobode, smatrajući da je izvršena povreda Člana 10 Konvencije.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-92171

Sažeci presuda i komentari::

Kriterijum četiri praga za ocenu slobode izražavanja povređen je ukoliko država ne dostavi tražene javne informacije

a) Svrha zahteva za informacije (koje doprinose javnoj debati)

„(…) Sud je stavio naglasak na to da li je prikupljanje informacija bio relevantan pripremni korak za novinarske aktivnosti ili druge aktivnosti u cilju formiranja foruma za javnu debatu ili aktivnosti koje sačinjavaju bitan element takve debate (…). Za Sud, pribavljanje informacija bi se smatralo neophodnim ako bi se uskraćivanjem tih informacija omelo ili narušilo ostvarivanje prava na slobodu izražavanja pojedinca (…), uključujući slobodu ’primanja i saopštavanja informacija i ideja’, na način koji je u skladu sa tim ’dužnostima i obavezama’ koje proističu iz stava 2 Člana 10.“

Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske [Veliko veće], 2016  

Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske, Predstavka br. 18030/11, Presuda od 8. novembra 2016

Predmet je proistekao iz predstavke uložene Sudu od strane Mađarskog Helsinškog odbora, nakon što su državni organi podnosiocu predstavke uskratili pristup informacijama o advokatima odbrane po službenoj dužnosti naimenovanim od strane dve policijske stanice. Sud je ustanovio da je izvršena povreda prava na slobodu izražavanja NVO koja je podnela predstavku, i definisao je kriterijum zasnovan na četiri praga za procenu da li se u slučaju uskraćivanja pristupa informacijama u posedu države aktivira Član 10 Konvencije.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-167828

Sažeci presuda i komentari::

b) Priroda traženih informacija (mora se raditi o informacijama od javnog interesa)

„Sud smatra da informacije, podaci ili dokumenti kojima se traži pristup moraju uopšteno ispunjavati uslove javnog interesa da bi postojala potreba za obelodanjivanjem na osnovu Konvencije. Takva potreba može postojati, između ostalog, kada se obelodanjivanjem obezbeđuje transparentnost načina na koji se vode javni poslovi i pitanja od interesa za društvo u celini, a time omogućava da široka javnost uzme učešća u javnom upravljanju.


Sud naglašava da definicija onoga što može sačinjavati predmet javnog interesa zavisi od okolnosti svakog slučaja. Javni interes se odnosi na pitanja koja utiču na javnost u takvoj meri da ona može imati legitiman interes u njima, odnosno na pitanja koja privlače pažnju javnosti ili koja je se tiču u značajnoj meri, naročito zato što utiču na dobrobit građana ili na život zajednice. To je takođe slučaj kod pitanja koja mogu izazvati znatno neslaganje, koja se tiču važnog društvenog pitanja, ili obuhvataju neki problem za koji je javnost zainteresovana da bude informisana. Javni interes ne može da se svede na žeđ javnosti za informacijama o privatnom životu drugih, ili na želju auditorijuma za senzacionalizmom, ili čak voajerizmom. Da bi se utvrdilo da li se neka publikacija odnosi na predmet od opšteg značaja, potrebno je proceniti objavljeni sadržaj u celini, imajući na umu kontekst u kojem se on pojavljuje.“

Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske [Veliko veće], 2016  

Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske, Predstavka br. 18030/11, Presuda od 8. novembra 2016

Predmet je proistekao iz predstavke uložene Sudu od strane Mađarskog Helsinškog odbora, nakon što su državni organi podnosiocu predstavke uskratili pristup informacijama o advokatima odbrane po službenoj dužnosti naimenovanim od strane dve policijske stanice. Sud je ustanovio da je izvršena povreda prava na slobodu izražavanja NVO koja je podnela predstavku, i definisao je kriterijum zasnovan na četiri praga za procenu da li se u slučaju uskraćivanja pristupa informacijama u posedu države aktivira Član 10 Konvencije.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-167828

Sažeci presuda i komentari::

c) Uloga podnosioca predstavke (društveni kontrolor – uključujući blogere i korisnike društvenih mreža):

„(…) prilikom procene da li je tužena Država ometala prava podnosilaca predstavke na osnovu člana 10 time što je uskratila pristup određenim dokumentima, Sud je prethodno pridao značajnu težinu ulozi podnosioca predstavke kao novinara (…) ili kao društvenog kontrolora ili nevladine organizacije čije aktivnosti se odnose na pitanja od javnog interesa (…).


Iako je na osnovu Člana 10 ’svakome’ garantovana sloboda izražavanja, praksa je Suda da prizna suštinski važnu ulogu štampe u demokratskom društvu (…).”

Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske [Veliko veće], 2016  

Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske, Predstavka br. 18030/11, Presuda od 8. novembra 2016

Predmet je proistekao iz predstavke uložene Sudu od strane Mađarskog Helsinškog odbora, nakon što su državni organi podnosiocu predstavke uskratili pristup informacijama o advokatima odbrane po službenoj dužnosti naimenovanim od strane dve policijske stanice. Sud je ustanovio da je izvršena povreda prava na slobodu izražavanja NVO koja je podnela predstavku, i definisao je kriterijum zasnovan na četiri praga za procenu da li se u slučaju uskraćivanja pristupa informacijama u posedu države aktivira Član 10 Konvencije.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-167828

Sažeci presuda i komentari::

„Funkcija štampe obuhvata stvaranje foruma za javnu debatu. Međutim, realizacija ove funkcije nije ograničena na medije ili profesionalne novinare. U ovom predmetu, formiranje foruma za javnu debatu izvršila je nevladina organizacija. Svrha aktivnosti podnosioca predstavke, stoga, može se smatrati bitnim elementom informisane javne debate. Sud je u više navrata priznao važan doprinos civilnog društva razmatranju javnih pitanja (…).

TASZ protiv Mađarske, 2009  

Társaság a Szabadságjogokért protiv Mađarske ("TASZ protiv Mađarske”), Predstavka br. 37374/05, Presuda od 14. jula 2009.

U slučaju TASZ (Mađarska unija za građanske slobode) protiv Mađarske, Evropski sud za ljudska prava morao je da odluči da li uskraćivanje pristupa dokumentu u posedu Ustavnog suda Mađarske predstavlja povredu prava te organizacije na pristup informacijama, kao što je utvrđeno Članom 10 Konvencije.

Dokument, kojem je Mađarska unija za građanske slobode tražila pristup, bio je tužba uložena Ustavnom sudu od strane jednog poslanika (Zahtev za preispitivanje ustavnosti nekih amandmana Krivičnog zakonika, koji su se odnosili na krivična dela u vezi sa drogom). Mađarskoj uniji za građanske slobode bio je potreban pristup toj tužbi zbog njenog interesa u oblasti politika koje se odnose na drogu. Ustavni sud je uskratio pristup Mađarskoj uniji za građanske slobode ovom dokumentu, a da pritom nije konsultovao poslanika, iznoseći objašnjenje da tužba koja je predata sudu ne može biti stavljena na raspolaganje trećim licima bez odobrenja njenog podnosioca. Mađarska unija za građanske slobode pokrenula je sudski postupak protiv Ustavnog suda, međutim, domaći sudovi su doneli odluku protiv ove NVO, smatrajući da se u tužbi dotičnog poslanika nalaze neki „podaci“, ali da su ti podaci „lični“ i da im se ne može odobriti pristup bez odobrenja podnosioca tužbe. Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku u korist Mađarske unije za građanske slobode, smatrajući da je izvršena povreda Člana 10 Konvencije.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-92171

Sažeci presuda i komentari::

„(…)​​funkcija stvaranja foruma za javnu debatu nije ograničena na štampu. Tu funkciju mogu vršiti i nevladine organizacije, čije aktivnosti su bitan element informisane javne debate. Stoga, Sud prihvata da nevladine organizacije, kao i štampa, mogu biti okarakterisane kao društveni ’kontrolori’. U vezi sa tim, njihove aktivnosti iziskuju zaštitu na osnovu Konvencije sličnu onoj koja se odobrava štampi.“

Österreichische Vereinigung zur Erhaltung, Stärkung und Schaffung eines wirtschaftlich gesunden land- und forstwirtschaftlichen Grundbesitzes protiv Austrije, 2013

„Sud takođe napominje da, s obzirom na važnu ulogu koju Internet ima u pospešivanju pristupa javnosti informacijama i olakšavanju širenja informacija (…), funkcija blogera i popularnih korisnika društvenih mreža može se smatrati funkcijom ’javnog kontrolora’ ukoliko je reč o zaštiti utvrđenoj na osnovu Člana 10.“

Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske [Veliko veće], 2016  

Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske, Predstavka br. 18030/11, Presuda od 8. novembra 2016

Predmet je proistekao iz predstavke uložene Sudu od strane Mađarskog Helsinškog odbora, nakon što su državni organi podnosiocu predstavke uskratili pristup informacijama o advokatima odbrane po službenoj dužnosti naimenovanim od strane dve policijske stanice. Sud je ustanovio da je izvršena povreda prava na slobodu izražavanja NVO koja je podnela predstavku, i definisao je kriterijum zasnovan na četiri praga za procenu da li se u slučaju uskraćivanja pristupa informacijama u posedu države aktivira Član 10 Konvencije.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-167828

Sažeci presuda i komentari::

d) Tražene informacije su bile spremne i dostupne
„(…) Sud je prethodno imao na umu činjenicu da su tražene informacije bile ’spremne i dostupne i da nisu iziskivale prikupljanje bilo kakvih podataka od strane Države (…). S druge strane, Sud je odbacio pozivanje na očekivane teškoće u prikupljanju informacija koje je izneo jedan domaći organ kao razlog zbog kojeg je odbijena dostava dokumenata podnosiocu predstavke, pri čemu su te teškoće bile rezultat vlastite prakse tog organa (…)“.

Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske [Veliko veće], 2016  

Magyar Helsinki Bizottság protiv Mađarske, Predstavka br. 18030/11, Presuda od 8. novembra 2016

Predmet je proistekao iz predstavke uložene Sudu od strane Mađarskog Helsinškog odbora, nakon što su državni organi podnosiocu predstavke uskratili pristup informacijama o advokatima odbrane po službenoj dužnosti naimenovanim od strane dve policijske stanice. Sud je ustanovio da je izvršena povreda prava na slobodu izražavanja NVO koja je podnela predstavku, i definisao je kriterijum zasnovan na četiri praga za procenu da li se u slučaju uskraćivanja pristupa informacijama u posedu države aktivira Član 10 Konvencije.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-167828

Sažeci presuda i komentari::

Nisu dozvoljena proizvoljna ograničenja pristupa javnim informacijama

„Od Suda se očekuje da izvrši najpažljivije ispitivanje kada mere koje preduzme državni organ mogu obeshrabriti učešće štampe, jednog od ’društvenih kontrolora’, u javnoj debati o pitanjima od legitimnog javnog interesa (…), čak i kada je reč o merama kojima se pristup informacijama samo otežava.


S obzirom na interes zaštićen Članom 10, zakonom ne mogu biti dozvoljena proizvoljna ograničenja koja mogu postati oblik indirektne cenzure ukoliko organi vlasti stvore prepreke za prikupljanje informacija.

TASZ protiv Mađarske – 2009  

Társaság a Szabadságjogokért protiv Mađarske ("TASZ protiv Mađarske”), Predstavka br. 37374/05, Presuda od 14. jula 2009.

U slučaju TASZ (Mađarska unija za građanske slobode) protiv Mađarske, Evropski sud za ljudska prava morao je da odluči da li uskraćivanje pristupa dokumentu u posedu Ustavnog suda Mađarske predstavlja povredu prava te organizacije na pristup informacijama, kao što je utvrđeno Članom 10 Konvencije.

Dokument, kojem je Mađarska unija za građanske slobode tražila pristup, bio je tužba uložena Ustavnom sudu od strane jednog poslanika (Zahtev za preispitivanje ustavnosti nekih amandmana Krivičnog zakonika, koji su se odnosili na krivična dela u vezi sa drogom). Mađarskoj uniji za građanske slobode bio je potreban pristup toj tužbi zbog njenog interesa u oblasti politika koje se odnose na drogu. Ustavni sud je uskratio pristup Mađarskoj uniji za građanske slobode ovom dokumentu, a da pritom nije konsultovao poslanika, iznoseći objašnjenje da tužba koja je predata sudu ne može biti stavljena na raspolaganje trećim licima bez odobrenja njenog podnosioca. Mađarska unija za građanske slobode pokrenula je sudski postupak protiv Ustavnog suda, međutim, domaći sudovi su doneli odluku protiv ove NVO, smatrajući da se u tužbi dotičnog poslanika nalaze neki „podaci“, ali da su ti podaci „lični“ i da im se ne može odobriti pristup bez odobrenja podnosioca tužbe. Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku u korist Mađarske unije za građanske slobode, smatrajući da je izvršena povreda Člana 10 Konvencije.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-92171

Sažeci presuda i komentari::

Obaveštajne agencije moraju odobriti pristup informacijama od javnog interesa
„Ostvarivanje slobode izražavanja može podlegati ograničenjima, ali sva ta ograničenja moraju biti u skladu sa domaćim zakonima. Sud smatra da ograničenja koja je u ovom predmetu uvela obaveštajna agencija, ne ispunjavaju taj kriterijum.“

Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije, 2013  

Inicijativa mladih za ljudska prava protiv Srbije, Predstavka br. 48135/06, Presuda od 25. juna 2013.

Podnosilac predstavke je nevladina organizacija koja se žalila da joj je Bezbednosno-informativna agencija Srbije odbila da dostavi informacije o tome koliko ljudi je podvrgnuto elektronskom nadzoru 2005. godine. Inicijativa mladih za ljudska prava žalila se da joj je uskraćivanjem informacija sprečeno vršenje uloge „javnog kontrolora“. Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku u korist podnosioca predstavke.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-120955

Sažeci presuda i komentari::

Pristup određenim sajtovima na Internetu je sastavni deo prava na pristup informacijama
„On smatra da Član 10 ne može da se tumači u smislu da u odnosu na zatvorenike, uvodi opštu obavezu pružanja pristupa Internetu ili posebnim sajtovima na Internetu. Međutim, on smatra da s obzirom na okolnosti ovog predmeta, pošto je na osnovu zakona Estonije odobren pristup određenim sajtovima koji sadrže pravne informacije, ograničenje pristupa drugim sajtovima, koji takođe sadrže pravne informacije, predstavlja ometanje prava na primanje informacija.“

Kalda protiv Estonije, 2016  

Kalda protiv Estonije, Predstavka br. 17429/10, Presuda od 19. januara 2016.

Podnosiocu predstavke, zatvoreniku, zatvorski organi uskratili su pristup veb-sajtu lokalne Informativne službe Saveta Evrope i nekim bazama podataka pod upravom Države, koje sadrže zakone i sudske odluke. Razlog, podržan od strane domaćih sudova, bio je rizik da će zatvorenik preduzeti zabranjene komunikacije. Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku da je izvršena povreda Člana 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-160270

Sažeci presuda i komentari::

Blokiranje Interneta

Blokiranje stranice na Internetu preko provajdera Internet usluga koji obezbeđuju pristup Internetu, predstavlja jedan vid ograničenja pristupa sadržaju.

Iako nekim donosiocima politika blokiranje stranice na Internetu često izgleda kao lako i jednostavno rešenje problema protivzakonitog sadržaja, ono zapravo povlači neka veoma komplikovana tehnička i pravna pitanja, među kojima je i kolizija između blokiranja na Internetu i slobode izražavanja. 16 17

Proteklih godina, mnoge države u svetu primenjivale su različita rešenja za blokiranje na Internetu. NVO kao što su OpenNet Initiative 18 , ​Reporters Without Borders 19 ili Freedom House 20 , objavile su nekoliko izveštaja u kojima se iznosi temeljna analiza različitih praksi koje zemlje primenjuju u pogledu cenzure na Internetu, koje često obuhvataju blokiranje.

Postoji širok niz razloga zbog kojih se zemlje odlučuju da blokiraju sadržaj, pri čemu su najuobičajeniji: slike zlostavljanja dece, nelegalno kockanje na Internetu, prava intelektualne svojine ili nacionalna bezbednost. Pored obaveza koje provajderi Internet usluga imaju u pogledu blokiranja na Internetu, na osnovu zakona ili sudske odluke, trenutno postoji trend u kojem se provajderu Internet usluga određuje ili dozvoljava da primeni slične dobrovoljne mere, koje sa pravnog stanovišta predstavljaju drugu vrstu problema.

element cheieKljučni aspekti relevantnih predmeta pred ESLJP:


Blokiranje veb-sajta predstavlja mešanje u slobodu izražavanja

„blokiranje pristupa veb-sajtu podnosioca predstavke predstavljalo je mešanje u prava utvrđena Članom 10 na primanje i saopštavanje informacija ’bez obzira na granice’.​”

Ahmet Yıldırım protiv Turske, 2012  

Ahmet Yıldırım protiv Turske, Predstavka br. 3111/10, Presuda od 18. decembra 2012.

Celokupni domen Google Sites u Turskoj bio je blokiran zbog jednog veb-sajta na kojem se nalazio sadržaj za koji se smatralo da vređa sećanja na Ataturka. Na osnovu privremene sudske mere, pored veb-sajta koji je bio predmet sudskog postupka, slučajno je blokiran pristup serveru i veb-sajtovima trećih lica. „Opšti nalog za blokiranje Googl Sites direktno je pogodio pristup gospodina Jildrima njegovom veb-sajtu“, čime je, prema zaključku Suda, povređen Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-115705

Sažeci presuda i komentari::

Blokiranje veb-sajta pogađa pravo javnosti na primanje informacija

„podnosioci predstavke mogu legitimno tvrditi da je odluka da se blokira pristup YouTube-u ugrozila njihovo pravo na primanje i saopštavanje informacija i ideja, iako oni nisu bili direktna meta toga.“ Cengiz и други против Турција, 2015 Cengiz i drugi protiv Turske, 2015  

Cengiz i drugi protiv Turske, Predstavke br. 48226/10 i 14227/11, Presuda od 1. decembra 2015.

U maju 2008, sud u Ankari utvrdio je da sadržaj deset stranica na veb-sajtu YouTube-a predstavlja kršenje zabrane vređanja sećanja na Ataturka, zbog čega je izdao nalog za blokiranje celog veb-sajta. Podnosioci predstavke, koji su bili aktivni korisnici tog veb-sajta, uložili su žalbu na tu odluku. Njihova žalba je odbijena na osnovu toga što nisu strane u istražnom postupku te, stoga, nemaju procesnu legitimaciju za tužbu protiv naloga za blokiranje. Podnosioci predstavke izneli su prigovor da im je zbog nemogućnosti pristupa You Tube-u – platformi koju obimno koriste u svom akademskom radu - povređeno pravo na primanje i saopštavanje informacija i ideja. Sud je utvrdio da je nalogom za blokiranje izvršena povreda prava podnosilaca predstavke na slobodu izražavanja shodno Članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-159188

Sažeci presuda i komentari::

„Sud ponavlja da se na osnovu člana 10 Konvencije ’svakome’ garantuje sloboda primanja i saopštavanja informacija i ideja i da se ne pravi nikakva razlika u pogledu željenog cilja ili uloge koju imaju fizička i pravna lica u ostvarivanju te slobode. Član 10 je merodavan ne samo za sadržinu informacija već i za sredstva za njihovu distribuciju, pošto svako ograničenje uvedeno u pogledu tog sredstva nužno predstavlja mešanje u pravo na primanje i saopštavanje informacija. Isto tako, Sud potvrđuje da je Članom 10 garantovano ne samo pravo na saopštavanje informacijama, već i pravo javnosti na primanje istih“.

Cengiz i drugi protiv Turske, 2015  

Cengiz i drugi protiv Turske, Predstavke br. 48226/10 i 14227/11, Presuda od 1. decembra 2015.

U maju 2008, sud u Ankari utvrdio je da sadržaj deset stranica na veb-sajtu YouTube-a predstavlja kršenje zabrane vređanja sećanja na Ataturka, zbog čega je izdao nalog za blokiranje celog veb-sajta. Podnosioci predstavke, koji su bili aktivni korisnici tog veb-sajta, uložili su žalbu na tu odluku. Njihova žalba je odbijena na osnovu toga što nisu strane u istražnom postupku te, stoga, nemaju procesnu legitimaciju za tužbu protiv naloga za blokiranje. Podnosioci predstavke izneli su prigovor da im je zbog nemogućnosti pristupa You Tube-u – platformi koju obimno koriste u svom akademskom radu - povređeno pravo na primanje i saopštavanje informacija i ideja. Sud je utvrdio da je nalogom za blokiranje izvršena povreda prava podnosilaca predstavke na slobodu izražavanja shodno Članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-159188

Sažeci presuda i komentari::

U načelu, prethodna ograničenja nisu nužno u sukobu sa Konvencijom, ali je potrebno da postoji jasan zakonski okvir

„Ta prethodna ograničenja, u načelu, nisu bila u sukobu sa Konvencijom, ali trebalo je da budu deo zakonskog okvira kojim se obezbeđuje stroga kontrola nad delokrugom zabrane i delotvoran nadzor nad zakonitošću, da bi se sprečila svaka zloupotreba.“

Cengiz i drugi protiv Turske, 2015  

Cengiz i drugi protiv Turske, Predstavke br. 48226/10 i 14227/11, Presuda od 1. decembra 2015.

U maju 2008, sud u Ankari utvrdio je da sadržaj deset stranica na veb-sajtu YouTube-a predstavlja kršenje zabrane vređanja sećanja na Ataturka, zbog čega je izdao nalog za blokiranje celog veb-sajta. Podnosioci predstavke, koji su bili aktivni korisnici tog veb-sajta, uložili su žalbu na tu odluku. Njihova žalba je odbijena na osnovu toga što nisu strane u istražnom postupku te, stoga, nemaju procesnu legitimaciju za tužbu protiv naloga za blokiranje. Podnosioci predstavke izneli su prigovor da im je zbog nemogućnosti pristupa You Tube-u – platformi koju obimno koriste u svom akademskom radu - povređeno pravo na primanje i saopštavanje informacija i ideja. Sud je utvrdio da je nalogom za blokiranje izvršena povreda prava podnosilaca predstavke na slobodu izražavanja shodno Članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-159188

Sažeci presuda i komentari::

Mora se uzeti u obzir prekomerno blokiranje i neželjene posledice

„po mišljenju Suda, trebalo je da uzmu u obzir, između ostalih elemenata, činjenicu da ta mera, kojom se onemogućava pristup velikim količinama informacija, bitno ograničava prava korisnika Interneta i da ima značajan sporedni efekat.​”

Ahmet Yıldırım protiv Turske, 2012  

Ahmet Yıldırım protiv Turske, Predstavka br. 3111/10, Presuda od 18. decembra 2012.

Celokupni domen Google Sites u Turskoj bio je blokiran zbog jednog veb-sajta na kojem se nalazio sadržaj za koji se smatralo da vređa sećanja na Ataturka. Na osnovu privremene sudske mere, pored veb-sajta koji je bio predmet sudskog postupka, slučajno je blokiran pristup serveru i veb-sajtovima trećih lica. „Opšti nalog za blokiranje Googl Sites direktno je pogodio pristup gospodina Jildrima njegovom veb-sajtu“, čime je, prema zaključku Suda, povređen Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-115705

Sažeci presuda i komentari::

„mera o kojoj je reč imala je proizvoljne efekte i ne može se reći da joj je cilj bio isključivo blokiranje pristupa uvredljivom veb-sajtu, pošto se sastojala iz blokiranja svih sajtova čiji je host Google Sites.”

Ahmet Yıldırım protiv Turske, 2012  

Ahmet Yıldırım protiv Turske, Predstavka br. 3111/10, Presuda od 18. decembra 2012. Celokupni domen Google Sites u Turskoj bio je blokiran zbog jednog veb-sajta na kojem se nalazio sadržaj za koji se smatralo da vređa sećanja na Ataturka. Na osnovu privremene sudske mere, pored veb-sajta koji je bio predmet sudskog postupka, slučajno je blokiran pristup serveru i veb-sajtovima trećih lica. „Opšti nalog za blokiranje Googl Sites direktno je pogodio pristup gospodina Jildrima njegovom veb-sajtu“, čime je, prema zaključku Suda, povređen Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-115705

Sažeci presuda i komentari::

Mora postojati delotvorna mera preispitivanja zakonitosti

„Pored toga, postupak nadzora nad zakonitošću blokiranja Internet sajtova nije dovoljan da se ispune kriterijumi u pogledu izbegavanja zlostavljanja, pošto domaće pravo ne pruža nikakve garancije kojima se obezbeđuje da se nalog za blokiranje konkretnog sajta ne koristi kao sredstvo blokiranja pristupa uopšteno.”

Ahmet Yıldırım protiv Turske, 2012  

Ahmet Yıldırım protiv Turske, Predstavka br. 3111/10, Presuda od 18. decembra 2012.

Celokupni domen Google Sites u Turskoj bio je blokiran zbog jednog veb-sajta na kojem se nalazio sadržaj za koji se smatralo da vređa sećanja na Ataturka. Na osnovu privremene sudske mere, pored veb-sajta koji je bio predmet sudskog postupka, slučajno je blokiran pristup serveru i veb-sajtovima trećih lica. „Opšti nalog za blokiranje Googl Sites direktno je pogodio pristup gospodina Jildrima njegovom veb-sajtu“, čime je, prema zaključku Suda, povređen Član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-115705

Sažeci presuda i komentari::

Relevantni predmeti iz prakse Evropskog suda pravde:


Instaliranje sistema filtera radi blokiranja protivzakonitog korišćenja razmene fajlova je protivzakonito i predstavljalo bi povredu „osnovnih prava klijenata tog provajdera Internet usluga, naime, njihovog prava na zaštitu svojih ličnih podataka i njihove slobode da primaju i saopštavaju informacije, što predstavlja prava zaštićena Članom 8 i 11 Povelje“.

Scarlet protiv SABAM, C-70/10  

Predmet C-70/10 Scarlet protiv SABAM – 24. novembar 2011.

Sud pravde EU presudio je da se ne može doneti privremena mera protiv provajdera Internet usluga, kojom se od njega traži da instalira sistem za filtriranje svih elektronskih komunikacija koje se prenose putem njegovih usluga, a naročito onih koje obuhvataju peer-to-peer softver, odnosno, softver za mreže ravnopravnik korisnika, koji obuhvata sve njegove klijente bez razlike, kao preventivnu meru, iskjučivo o njegovom trošku i na neograničen period, a koji je u stanju da prepozna kretanje elektronskih fajlova na mreži tog provajdera, koji sadrže muzička, kinematografska ili audiovizuelna dela na koja podnosilac predstavke polaže pravo intelektualne svojine, radi blokiranja prenosa fajlova čijim zajedničkim korišćenjem se vrši povreda autorskog prava.

Full decision: http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?text=&docid=115202&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=854226

Other relevant cases implying blocking or filtering:


Drugi relevantni predmeti koji obuhvataju blokiranje ili filtriranje:

C -610/15 - Stichting Brein protiv Ziggo BV & XS4ALL Internet BV, 2017  

Predmet C-610/15 Stichting Brein protiv Ziggo BV & XS4ALL Internet BV – 14. jun 2017.

Pojam „saopštvanje javnosti“, u smislu Člana 3(1) Direktive 2001/29/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 22. maja 2001. o harmonizaciji određenih aspekata autorskog i srodnih prava u informacionom društvu mora biti tumačen u smislu da, u okolnostima kao što su one o kojima se radi u glavnom postupku, obuhvata dostupnost i upravljanje platformom za razmenu fajlova na Internetu, koja, putem indeksacije metapodataka koji se odnose na zaštićena dela i obezbeđenjem pretraživača, omogućava korisnicima te platforme da lociraju ta dela i da ih razmenjuju u kontekstu peer-to-peer mreže, odnosno, mreže ravnopravnih korisnika.

Full decision: http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf;jsessionid=9ea7d0f130d5152abe8ca2264347841cf5d5161654a4.e34KaxiLc3eQc40LaxqMbN4PaxmSe0?text=&docid=191707&pageIndex=0&doclang=EN&mode=req&dir=&occ=first&part=1&cid=235732

Sloboda izražavanja u odnosu na privatnost

Jedno od najkomplikovanijih ograničenja prava na slobodu izražavanja je kada druga strana takođe tvrdi da su joj povređena osnovna prava, a naročito pravo na privatnost – ili, kako je to definisano u Članu 8 Evropske konvencije – pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.

ČLAN 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima

Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života

1
Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske.
2
Javne vlasti neće se mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

Jedan od razloga zbog kojih pojam privatnog života stvara toliko problema je to što je ovaj pojam prilično širok i ne može biti strogo definisan, čak ni prema sudskoj praksi ESLJP.

Dakle, privatni život ​„obuhvata aspekte koji se odnose na lični identitet, kao što je ime lica, fotografija, ili fizički i moralni integritet. Ovaj pojam takođe obuhvata pravo na privatni život, daleko od neželjene pažnje. Garancija utvrđena Članom 8 Konvencije u ovom smislu ima za cilj, prvenstveno, da obezbedi razvoj ličnosti svakog pojedinca, bez spoljnog mešanja u njegove odnose sa drugim ljudima. Stoga, postoji zona interakcije pojedinca sa drugima, čak i u javnom kontekstu, koja može potpadati pod delokrug privatnog života.“

Couderc i Hachette Filipacchi Associés protiv Francuske [Veliko veće], 2015  

Couderc i Hachette Filipacchi Associés protiv Francuske [Veliko veće], Predstavka br. 40454/07, Presuda od 10. novembra 2015.

Ovaj predmet se odnosi na osuđujuću presudu protiv podnosilaca predstavke – direktora publikacije i izdavača nedeljnog časopisa Paris Match – nakon objavljivanja članka na deset stranica, najavljenog na naslovnoj strani časopisa pod naslovom „Albert od Monaka: A., tajno dete“, koji je sadržao i nekoliko fotografija princa od Monaka, njegovog navodnog deteta i majke tog deteta. Podnosioci predstavke su tvrdili da izrečena presuda predstavlja neopravdano mešanje u njihovo ostvarivanje prava na slobodu informisanja.

Ovaj predmet se odnosi na osuđujuću presudu protiv podnosilaca predstavke – direktora publikacije i izdavača nedeljnog časopisa Paris Match – nakon objavljivanja članka na deset stranica, najavljenog na naslovnoj strani časopisa pod naslovom „Albert od Monaka: A., tajno dete“, koji je sadržao i nekoliko fotografija princa od Monaka, njegovog navodnog deteta i majke tog deteta. Podnosioci predstavke su tvrdili da izrečena presuda predstavlja neopravdano mešanje u njihovo ostvarivanje prava na slobodu informisanja.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-158861

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-10950

ESLJP smatra da oba ova prava (sloboda izražavanja i pravo na privatnost) moraju biti jednako uvažavani i stoga je irelevantno na kom članu se zasniva predstavka, pošto se u oceni predmeta koja vodi ka dobrom rešenju mora poštovati i jedno i drugo.

Pokušaj da se dođe do rešenja za davanje prioriteta jednom od ova dva prava zove se ’uspostavljanje ravnoteže’ u žargonu ESLJP, a to je veoma često povezano sa karakteristikama svakog predmeta.

„Prilikom ispitivanja da li postoji potreba za mešanjem u slobodu izražavanja u demokratskom društvu u interesu ’zaštite ugleda ili prava drugih’, od Suda se može zahtevati da utvrdi da li su domaći organi uspostavili pravednu ravnotežu u zaštiti dve vrednosti garantovane Konvencijom, koje se u određenim slučajevima mogu naći u međusobnom sukobu, odnosno, s jedne strane, između slobode izražavanja zaštićene Članom 10, a s druge, prava na poštovanje privatnog života utemeljenog u Članu 8.“

MTE i Index.hu protiv Mađarske, 2016  

Magyar Tartalomszolgaltatok Egyesulete i Index.hu Zrt (“MTE”) protiv Mađarske, Predstavka br. 22947/13, Presuda od 2. februara 2016.

Prvi podnosilac predstavke bio je samoregulatorno telo provajdera sadržaja na Internetu, a drugi podnosilac predstavke je bio vlasnik informativnog portala na Internetu. U februaru 2010, prvi podnosilac predstavke objavio je mišljenje o dva veb-sajta za upravljanje nekretninama, čiji je pun tekst naknadno bio objavljen i na portalu drugog podnosioca predstavke. Ovo mišljenje je privuklo komentare korisnika, od kojih su neki kritikovali te veb-sajtove za nekretnine koristeći pogrdne izraze. Kao ishod toga, kompanija koja vodi ove veb-sajtove pokrenula je parnicu protiv podnosilaca predstavke, pozivajući se na štetu nanetu njenom ugledu. Podnosioci predstavke odmah su uklonili uvredljive komentare korisnika. Uprkos tome, domaći sudovi su utvrdili da oni snose objektivnu odgovornost zbog njihovog objavljivanja i naložili su im da plate troškove postupka.

Evropski sud za ljudska prava morao je da utvrdi da li je uspostavljena odgovarajuća ravnoteža između prava podnosioca predstavke na slobodu i zražavanja shodno Članu 10 i prava na ugled kompanije tužioca, shodno članu 8. S obzirom na to da u komentarima korisnika nije postojao govor mržnje niti direktne pretnje fizičkom integritetu, Sud je zaključio da nije bilo razloga da se smatra da sistem za isticanje obaveštenja i skidanje sadržaja sa Interneta, ukoliko uključuje delotvorne procedure koje omogućavaju brz odgovor, nije mogao da pruži pouzdan način zaštite komercijalnog ugleda kompanije tužioca u ovom predmetu.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-160314

Sažeci presuda i komentari::

Sukobi između prava na slobodu izražavanja i prava na privatnost javljali su se mnogo pre pojave Interneta, tako da ESLJP već ima značajnu sudsku praksu u ovom pogledu. Međutim, digitalni svet je u ovu debatu uneo i pojedinosti koje se odnose na način upravljanja (ili možda bolje reći, na propuste u upravljanju) privatnošću i ličnim podacima, u oblasti Interneta – odnosno, pitanje sve većeg obima ličnih podataka koji se prikupljaju digitalnim putem i koriste na razne načine, da je to teško zamislivo.21

Ovo poglavlje ne obuhvata predmete koji se odnose samo na pravo na privatnost u digitalnom svetu, pošto bi to izašlo van delokruga ove brošure. A to bi verovatno zasluživalo i posebnu analizu i komentare22.

element cheieKljučni aspekti relevantnih predmeta pred ESLJP:


Postoje razlike između Interneta i štampanih medija u pogledu mogućnosti da izvrše povredu privatnosti
​Rizik koji u sebi nosi sadržaj i komunikacije na Internetu u smislu narušavanja ostvarivanja i korišćenja ljudskih prava i sloboda, a naročito prava na poštovanje privatnog života, svakako je veći od rizika koji predstavlja štampa. Stoga, politike kojima se reguliše umnožavanje materijala u oblasti štampanih medija razlikuju se od odgovarajućih politika za Internet. Ove druge, neosporno, moraju biti prilagođene posebnim karakteristikama tehnologije kako bi obezbedile zaštitu i unapređenje prava i sloboda o kojima je reč.“

Urednički odbor Pravoye Delo i Shtekel protiv Ukrajine, 2011.

element cheieKljučni faktori koje treba uzeti u obzir prilikom uspostavljanja ravnoteže između ta dva prava23:


a) doprinos debati u javnom interesu
„Sud naglašava da definicija toga šta može sačinjavati predmet od javnog interesa zavisi od okolnosti svakog predmeta.“
Sud je ​„uzeo u obzir niz faktora prilikom utvrđivanja da li se publikacija koja obelodanjuje elemente privatnog života takođe odnosi na pitanje javnog interesa. Relevantni faktori obuhvataju značaj tog pitanja za javnost i prirodu obelodanjene informacije.“

Couderc i Hachette Filipacchi Associés protiv Francuske [Veliko veće], 2015 Couderc i Hachette Filipacchi Associés protiv Francuske [Veliko veće], Predstavka br. 40454/07, Presuda od 10. novembra 2015.  

Ovaj predmet se odnosi na osuđujuću presudu protiv podnosilaca predstavke – direktora publikacije i izdavača nedeljnog časopisa Paris Match – nakon objavljivanja članka na deset stranica, najavljenog na naslovnoj strani časopisa pod naslovom „Albert od Monaka: A., tajno dete“, koji je sadržao i nekoliko fotografija princa od Monaka, njegovog navodnog deteta i majke tog deteta. Podnosioci predstavke su tvrdili da izrečena presuda predstavlja neopravdano mešanje u njihovo ostvarivanje prava na slobodu informisanja.

Ovaj predmet se odnosi na osuđujuću presudu protiv podnosilaca predstavke – direktora publikacije i izdavača nedeljnog časopisa Paris Match – nakon objavljivanja članka na deset stranica, najavljenog na naslovnoj strani časopisa pod naslovom „Albert od Monaka: A., tajno dete“, koji je sadržao i nekoliko fotografija princa od Monaka, njegovog navodnog deteta i majke tog deteta. Podnosioci predstavke su tvrdili da izrečena presuda predstavlja neopravdano mešanje u njihovo ostvarivanje prava na slobodu informisanja.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-158861

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-10950

„Mora se napraviti temeljna razlika između izveštavanja o činjenicama koje mogu doprineti debati u demokratskom društvu, koje se odnose, na primer, na političare u vršenju njihovih zvaničnih funkcija i izveštavanja o detaljima privatnog života nekog pojedinca koji ne vrši takve funkcije.”

Von Hannover protiv Nemačke (br. 2) [Veliko veće], 2012  

Von Hannover protiv Nemačke, Predstavka br. 59320/00, Presuda 24 juna 2004.

Podnosilac predstavke, princeza Karolina fon Hanover, obratila se sudovima u Nemačkoj sa zahtevom za privremenu meru radi sprečavanja svakog daljeg objavljivanje dve serije fotografija o njenom privatnom životu koje su se pojavile u nemačkim časopisima, na osnovu toga što predstavljaju povredu njenog prava na zaštitu svog privatnog života i lika. Nezadovoljna ishodom odluka nacionalnih sudova, princeza je uložila predstavku Evropskom sudu za ljudska prava. Tvrdila je da te odluke predstavljaju povredu njenog prava na poštovanje privatnog života, pošto joj nije odobrena adekvatna

zaštita od objavljivanja fotografija, koje su bez njenog znanja snimili paparaci, navodeći kao osnov da, s obzirom na svoje poreklo, ona predstavlja ličnost u savremenom društvu par ekselans.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-109029

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-98

b) predmet izveštaja

„Uloga ili funkcija lica o kojem se radi i priroda aktivnosti koje su predmet izveštaja, odnosno, fotografije, sačinjavaju drugi važan kriterijum koji se odnosi na prethodni. U tom smislu potrebno je napraviti razliku između privatnog lica i lica koje postupa u javnom kontekstu, kao političke figure ili javne ličnosti. Prema tome, iako privatno lice nepoznato javnosti može polagati pravo na posebnu zaštitu svog prava na privatni život, to isto ne važi za javne ličnosti.“

Von Hannover protiv Nemačke (br. 2) [Veliko veće], 2012  

Von Hannover protiv Nemačke, Predstavka br. 59320/00, Presuda 24 juna 2004.

Podnosilac predstavke, princeza Karolina fon Hanover, obratila se sudovima u Nemačkoj sa zahtevom za privremenu meru radi sprečavanja svakog daljeg objavljivanje dve serije fotografija o njenom privatnom životu koje su se pojavile u nemačkim časopisima, na osnovu toga što predstavljaju povredu njenog prava na zaštitu svog privatnog života i lika. Nezadovoljna ishodom odluka nacionalnih sudova, princeza je uložila predstavku Evropskom sudu za ljudska prava. Tvrdila je da te odluke predstavljaju povredu njenog prava na poštovanje privatnog života, pošto joj nije odobrena adekvatna

zaštita od objavljivanja fotografija, koje su bez njenog znanja snimili paparaci, navodeći kao osnov da, s obzirom na svoje poreklo, ona predstavlja ličnost u savremenom društvu par ekselans.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-109029

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-98

„Iako u određenim posebnim okolnostima pravo javnosti na informisanost može obuhvatiti čak i aspekte privatnog života javnih ličnosti, naročito kad su u pitanju političari, to neće biti slučaj – uprkos tome što je lice o kojem se radi poznato javnosti – kada se objavljene fotografije i prateći komentari odnose isključivo na pojedinosti privatnog života tog lica i imaju cilj isključivo da zadovolje radoznalost javnosti u tom pogledu, ne može se smatrati da privatni život, bez obzira koliko je to lice poznato, doprinosi bilo kakvoj debati od opšteg interesa za društvo.“

Von Hannover protiv Nemačke (br. 2) [Veliko veće], 2012  

Von Hannover protiv Nemačke, Predstavka br. 59320/00, Presuda 24 juna 2004.

Podnosilac predstavke, princeza Karolina fon Hanover, obratila se sudovima u Nemačkoj sa zahtevom za privremenu meru radi sprečavanja svakog daljeg objavljivanje dve serije fotografija o njenom privatnom životu koje su se pojavile u nemačkim časopisima, na osnovu toga što predstavljaju povredu njenog prava na zaštitu svog privatnog života i lika. Nezadovoljna ishodom odluka nacionalnih sudova, princeza je uložila predstavku Evropskom sudu za ljudska prava. Tvrdila je da te odluke predstavljaju povredu njenog prava na poštovanje privatnog života, pošto joj nije odobrena adekvatna

zaštita od objavljivanja fotografija, koje su bez njenog znanja snimili paparaci, navodeći kao osnov da, s obzirom na svoje poreklo, ona predstavlja ličnost u savremenom društvu par ekselans.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-109029

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-98

c) Način pribavljanja informacija i njihova istinitost

​Mere zaštite koje imaju novinari na osnovu Člana 10 u pogledu izveštavanja o pitanjima od opšteg interesa podležu uslovu da oni postupaju savesno i na osnovu tačne činjenične osnove i da pružaju ’pouzdane i precizne’ informacija u skladu sa novinarskom etikom ​(…) U ovom predmetu on primećuje da, iako su se strane pozvale na različite izvore, one su se u suštini ipak saglasile da korišćenje skrivene kamere nije apsolutno zabranjeno na osnovu domaćeg zakona, ali da bi moglo biti prihvaćeno u zavisnosti od strogih uslova. Strane se nisu sporile oko toga da je korišćenje ove tehnike dozvoljeno samo kada postoji prevashodni javni interes da se relevantne informacije saopšte, pod uslovom da te informacije nisu mogle biti pribavljene na drugi način. Sud je već utvrdio da se ovaj izveštaj odnosi na pitanje od javnog interesa.“

Haldiman i drugi protiv Švajcarske, 2015  

Haldimann i drugi protiv Švajcarske, Predstavka br. 21830/09, Presuda od 24. februara 2015.

Ovaj predmet odnosi se na osuđujuću presudu protiv četiri novinara zbog snimanja i emitovanja intervjua sa jednim privatnim posrednikom za osiguranje, pomoću skrivene kamere, kao segmenta dokumentarnog TV filma čiji je cilj bio raskrinkavanje obmanjujućih saveta posrednika za osiguranje. Podnosioci predstavke su se žalili da presuda kojom im se izriče novčana kazna predstavlja nesrazmerno mešanje u njihovo pravo na slobodu izražavanja.

Sud je smatrao da je u predmetu podnosilaca predstavke povređen Član 10 (sloboda izražavanja) Konvencije, imajući u vidu, naročito, da njihovo mešanje u privatni život tog posrednika, koji je odbio priliku da izrazi svoje mišljenje u predmetnom razgovoru, nije bilo dovoljno ozbiljno da se odbaci javni interes u pogledu informisanja o nesavesnom obavljanju dužnosti u oblasti posredovanja u osiguranju. Sud je takođe utvrdio da su podnosioci predstavke imali pravo na oslobađanje od optužbi zbog nepostojanja dokaza u vezi sa njihovom željom da poštuju novinarsku etiku definisanu švajcarskim zakonom, navodeći kao primer da su skrivenu kameru koristili ograničeno.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-152711

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-10509

„Što se tiče metoda primenjenog za proizvodnju dokumentarnog filma, Sud je smatrao da korišćenje skrivenih kamera, u načelu, treba biti ograničeno, pošto je to veoma remetilačka tehnika i narušava pravo na poštovanje privatnog života. Pa ipak, Sud je svestan značaja prikrivene istrage u cilju sačinjavanja određenih vrsta dokumentarnih zapisa. U nekim slučajevima, novinari su primorani da koriste skrivene kamere, na primer, kada je informacije teško pribaviti drugim sredstvima. Međutim, ovo sredstvo se mora koristiti kao poslednje ishodište, u ograničenoj meri i u skladu sa relevantnim etičkim kodeksima.“

Bremner protiv Turske, 2015  

Bremner protiv Turske, Predstavka br. 37428/06, Presuda od 13. oktobra 2015.

Ovaj predmet se odnosio na emitovanje dokumentarnog TV filma u kojem je podnosilac predstavke, koji je prikazan kako iznosi svoja evangelistička hrišćanska uverenja, predstavljen kao „strani preprodavac vere“ koji se bavi tajnim aktivnostima u Turskoj. Podnosilac predstavke je naveo da mu je emitovanjem tog dokumentarnog filma i odbijanjem sudskih organa da mu odobre odštetni zahtev, povređeno njegovo pravo na poštovanje privatnog života.

Sud je smatrao da je izvršena povreda Člana 8 (pravo na poštovanje privatnog života) Konvencije, utvrdivši, naročito, da se emitovanje lika podnosioca predstavke bez zamagljenja ne može smatrati doprinosom bilo kakvoj debati od opšteg interesa za društvo, bez obzira na stepen javnog interesa u pogledu pitanja verskog prozelitizma.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-158077

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-10915

d) prethodno postupanje predmetnog lica

​Postupanje predmetnog lica pre objave izveštaja, ili činjenica da su se fotografija i relevantne informacije već bili pojavili u jednoj ranijoj publikaciji, takođe predstavljaju faktore koje treba uzeti u obzir. Međutim, sama činjenica da je strana prethodno sarađivala sa štampom, ne može služiti kao argument da se ta strana liši celokupne zaštite od objavljivanja sporne fotografije.“

Von Hannover protiv Nemačke (br. 2) [Veliko veće], 2012.  

Von Hannover protiv Nemačke, Predstavka br. 59320/00, Presuda 24 juna 2004.

Podnosilac predstavke, princeza Karolina fon Hanover, obratila se sudovima u Nemačkoj sa zahtevom za privremenu meru radi sprečavanja svakog daljeg objavljivanje dve serije fotografija o njenom privatnom životu koje su se pojavile u nemačkim časopisima, na osnovu toga što predstavljaju povredu njenog prava na zaštitu svog privatnog života i lika. Nezadovoljna ishodom odluka nacionalnih sudova, princeza je uložila predstavku Evropskom sudu za ljudska prava. Tvrdila je da te odluke predstavljaju povredu njenog prava na poštovanje privatnog života, pošto joj nije odobrena adekvatna

zaštita od objavljivanja fotografija, koje su bez njenog znanja snimili paparaci, navodeći kao osnov da, s obzirom na svoje poreklo, ona predstavlja ličnost u savremenom društvu par ekselans.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-109029

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-98

e)  sadržaj, vid i posledice publikacije

„Sud ponavlja da je pristup koji je primenjen radi izveštavanja o određenom predmetu stvar novinarske slobode. Nije na sudu niti na nacionalnim sudovima da iznose svoje vlastite stavove u ovoj oblasti umesto štampe. Na osnovu člana 10 Konvencije, novinari imaju slobodu da odluče koje pojedinosti treba da budu objavljene da bi članak bio verodostojan. Pored toga, novinari imaju slobodu da između informativnih stavki koje im pristižu, odaberu one koje će uzeti u postupak, kao i način na koji će to uraditi. Međutim, ova sloboda nije lišena odgovornosti.

Kada god su u pitanju informacije koje se odnose na privatni život drugog lica, od novinara se zahteva da, još pore objave informacija i slika, u najvećoj mogućoj meri uzmu u obzir posledice koje će proizvesti njihovo objavljivanje. Konkretno, određeni događaji koji se odnose na privatni i porodični život uživaju posebnu zaštitu shodno članu 8 Konvencije i stoga, novinari moraju biti predostrožni i obazrivi kada o njima izveštavaju.“

Couderc i Hachette Filipacchi Associés protiv Francuske [Veliko veće], 2015  

Couderc i Hachette Filipacchi Associés protiv Francuske [Veliko veće], Predstavka br. 40454/07, Presuda od 10. novembra 2015.

Ovaj predmet se odnosi na osuđujuću presudu protiv podnosilaca predstavke – direktora publikacije i izdavača nedeljnog časopisa Paris Match – nakon objavljivanja članka na deset stranica, najavljenog na naslovnoj strani časopisa pod naslovom „Albert od Monaka: A., tajno dete“, koji je sadržao i nekoliko fotografija princa od Monaka, njegovog navodnog deteta i majke tog deteta. Podnosioci predstavke su tvrdili da izrečena presuda predstavlja neopravdano mešanje u njihovo ostvarivanje prava na slobodu informisanja.

Ovaj predmet se odnosi na osuđujuću presudu protiv podnosilaca predstavke – direktora publikacije i izdavača nedeljnog časopisa Paris Match – nakon objavljivanja članka na deset stranica, najavljenog na naslovnoj strani časopisa pod naslovom „Albert od Monaka: A., tajno dete“, koji je sadržao i nekoliko fotografija princa od Monaka, njegovog navodnog deteta i majke tog deteta. Podnosioci predstavke su tvrdili da izrečena presuda predstavlja neopravdano mešanje u njihovo ostvarivanje prava na slobodu informisanja.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-158861

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-10950

„Način na koji se objavljuje neka fotografija ili izveštaj i način na koji se predmetno lice predstavlja na toj fotografiji ili u tom izveštaju takođe mogu biti faktori koje je potrebno uzeti u obzir. Obim u kojem su izveštaj i fotografija distribuirani takođe mogu biti važan faktor, u zavisnosti od toga da li se radi o državnim ili lokalnim novinama i da li imaju veliki ili ograničen tiraž.“ Von Hannover protiv Nemačke (br. 2) [Veliko veće], 2012  

Von Hannover protiv Nemačke, Predstavka br. 59320/00, Presuda 24 juna 2004.

Podnosilac predstavke, princeza Karolina fon Hanover, obratila se sudovima u Nemačkoj sa zahtevom za privremenu meru radi sprečavanja svakog daljeg objavljivanje dve serije fotografija o njenom privatnom životu koje su se pojavile u nemačkim časopisima, na osnovu toga što predstavljaju povredu njenog prava na zaštitu svog privatnog života i lika. Nezadovoljna ishodom odluka nacionalnih sudova, princeza je uložila predstavku Evropskom sudu za ljudska prava. Tvrdila je da te odluke predstavljaju povredu njenog prava na poštovanje privatnog života, pošto joj nije odobrena adekvatna

zaštita od objavljivanja fotografija, koje su bez njenog znanja snimili paparaci, navodeći kao osnov da, s obzirom na svoje poreklo, ona predstavlja ličnost u savremenom društvu par ekselans.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-109029

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-98

f) težina izrečene kazne

„Sud ponavlja da u kontekstu ocene proporcionalnosti, bez obzira da li je izrečena kazna mala ili ne, ono što je važno jeste sama činjenica da je presuda izrečena protiv predmetnog lica, uključujući i da li je ta odluka isključivo građansko-pravne prirode. Svako neprimereno ograničenje slobode izražavanja efektivno povlači za sobom rizik od opstrukcije ili paralize budućeg medijskog izveštavanja o sličnim pitanjima.“

Couderc i Hachette Filipacchi Associés protiv Francuske [Veliko veće], 2015  

Couderc i Hachette Filipacchi Associés protiv Francuske [Veliko veće], Predstavka br. 40454/07, Presuda od 10. novembra 2015.

Ovaj predmet se odnosi na osuđujuću presudu protiv podnosilaca predstavke – direktora publikacije i izdavača nedeljnog časopisa Paris Match – nakon objavljivanja članka na deset stranica, najavljenog na naslovnoj strani časopisa pod naslovom „Albert od Monaka: A., tajno dete“, koji je sadržao i nekoliko fotografija princa od Monaka, njegovog navodnog deteta i majke tog deteta. Podnosioci predstavke su tvrdili da izrečena presuda predstavlja neopravdano mešanje u njihovo ostvarivanje prava na slobodu informisanja. .

Ovaj predmet se odnosi na osuđujuću presudu protiv podnosilaca predstavke – direktora publikacije i izdavača nedeljnog časopisa Paris Match – nakon objavljivanja članka na deset stranica, najavljenog na naslovnoj strani časopisa pod naslovom „Albert od Monaka: A., tajno dete“, koji je sadržao i nekoliko fotografija princa od Monaka, njegovog navodnog deteta i majke tog deteta. Podnosioci predstavke su tvrdili da izrečena presuda predstavlja neopravdano mešanje u njihovo ostvarivanje prava na slobodu informisanja.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-158861

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-10950

Pravna lica ne mogu polagati pravo na privatnost, ali njihovi vlasnici mogu

„Kao što je Sud prethodno istakao, pravna lica ne mogu tvrditi da su žrtve povrede prava ličnosti, koje mogu imati samo fizička lica (…). Ali ne može se isključiti da su osporeni komentari bili štetni u odnosu na fizičko lice koje stoji iza kompanije.“

MTE i Index.hu protiv Mađarske, 2016  

Magyar Tartalomszolgaltatok Egyesulete i Index.hu Zrt (“MTE”) protiv Mađarske, Predstavka br. 22947/13, Presuda od 2. februara 2016.

Prvi podnosilac predstavke bio je samoregulatorno telo provajdera sadržaja na Internetu, a drugi podnosilac predstavke je bio vlasnik informativnog portala na Internetu. U februaru 2010, prvi podnosilac predstavke objavio je mišljenje o dva veb-sajta za upravljanje nekretninama, čiji je pun tekst naknadno bio objavljen i na portalu drugog podnosioca predstavke. Ovo mišljenje je privuklo komentare korisnika, od kojih su neki kritikovali te veb-sajtove za nekretnine koristeći pogrdne izraze. Kao ishod toga, kompanija koja vodi ove veb-sajtove pokrenula je parnicu protiv podnosilaca predstavke, pozivajući se na štetu nanetu njenom ugledu. Podnosioci predstavke odmah su uklonili uvredljive komentare korisnika. Uprkos tome, domaći sudovi su utvrdili da oni snose objektivnu odgovornost zbog njihovog objavljivanja i naložili su im da plate troškove postupka.

Evropski sud za ljudska prava morao je da utvrdi da li je uspostavljena odgovarajuća ravnoteža između prava podnosioca predstavke na slobodu i zražavanja shodno Članu 10 i prava na ugled kompanije tužioca, shodno članu 8. S obzirom na to da u komentarima korisnika nije postojao govor mržnje niti direktne pretnje fizičkom integritetu, Sud je zaključio da nije bilo razloga da se smatra da sistem za isticanje obaveštenja i skidanje sadržaja sa Interneta, ukoliko uključuje delotvorne procedure koje omogućavaju brz odgovor, nije mogao da pruži pouzdan način zaštite komercijalnog ugleda kompanije tužioca u ovom predmetu.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-160314

Sažeci presuda i komentari::

8. Sloboda izražavanja u odnosu na autorsko pravo

Još jedan bitan predmet sa kojim sloboda izražavanja ulazi u sukob jeste pravo intelektualne svojine, a naročito autorsko pravo. Ove tenzije mogu biti značajnije u digitalnom svetu, gde je tehnički olakšano umnožavanje velikog broja dela, a digitalni primerak je istovetan sa izvornikom.

U ovom konkretnom domenu, ESLJP je imao samo nekoliko predmeta u kojima je postupio sasvim jasno i otvoreno. U isto vreme, napominjemo da je Sud pravde Evropske unije imao svoj udeo u odlukama koje su se takođe odnosile na sukob između slobode izražavanja i prava intelektualne svojine – kao što je utvrđeno u Povelji o osnovnim pravima Evropske unije.

Kao prvo, potrebno je razjasniti da ESLJP smatra da je intelektualna svojina oblik imovine i stoga je ona obuhvaćena Članom 1 Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima:

Čl. 1 Zaštita imovine


Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

„U smislu gore izloženih odluka, Veliko veće je saglasno sa zaključkom Veća da je Član 1 Protokola br. 1 merodavan za intelektualnu svojinu kao takvu.

Anheuser-Busch Inc. protiv Portugala [Veliko veće], 2007  

Slično slučajevima sukoba sa privatnošću, u ovoj situaciji Sud takođe treba da uspostavi ravnotežu između dva prava utvrđena Konvencijom. U ovim predmetima, kada taj postupak vrše nacionalni sudovi na osnovu kriterijuma iz sudske prakse Suda, ESLJP obično interveniše samo ako postoje veoma strogi argumenti da se predmet preispita.

element cheie Kjučni aspekti relevantnih predmeta pred ESLJP:


U ovim predmetima, nacionalni organi imaju široko polje slobodne procene

„Domaći organi su imali naročito široko polje slobodne procene u ovom predmetu s obzirom na cilj mešanja i činjenicu da je cilj mešanja, pošto je Član 1 Protokola br. 1 merodavan za intelektualnu svojinu, takođe bio zaštita prava garantovanih Konvencijom ili njenim Protokolima.“

Ashby Donald i drugi protiv Francuske, 2013  

Ashby Donald i drugi protiv Francuske, Predstavka br. 36769/08 Presuda od 10. januara 2013.

Ovaj predmet se odnosi na presudu donetu protiv modnih fotografa zbog povrede autorskog prava, pošto su na Internet sajtu jedne modne kompanije, kojim upravljaju dvojica od podnosilaca predstavke, objavili fotografije koje je snimio drugi podnosilac predstavke na modnim revijama 2003. godine, bez odobrenja dotičnih modnih kuća.

Sud je smatrao da nije došlo do povrede Člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije. S obzirom na okolnosti ovog predmeta, kao i na naročito široko polje slobodne procene na raspolaganju domaćim organima vlasti, kazne izrečene podnosiocima predstavke po svojoj prirodi i težini nisu bile takve da je Sud mogao utrditi da je sporno mešanje, koje je predmet postupka, nesrazmerno u odnosu na zacrtani cilj.

Judgement (only in French): http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-115979

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-7393

Osuđujuća presuda u oblasti autorskog prava predstavlja mešanje u slobodu izražavanja

„U ovom predmetu, podnosioci predstavke postavili su sredstvo pomoću kojeg drugi mogu da saopštavaju i primaju informacije u smislu Člana 10 Konvencije. Sud smatra da je za postupke koje su podnosioci predstavke preduzeli obezbeđena zaštita na osnovu Člana 10, stav 1 Konvencije, a s obzirom na to, osuđujuće presude izrečene protiv podnosilaca predstavke predstavljaju mešanje u njihovo pravo na slobodu izražavanja. Takvo mešanje predstavlja povredu Člana 10 sem ukoliko ono nije ’propisano zakonom’, i ukoliko nije u skladu s jednim ili više legitimnih ciljeva utvrđenih u Članu 10, stav 2 i ukoliko nije ’neophodno u demokratskom društvu’ radi postizanja takvog cilja ili ciljeva.“

Neij i Sunde Kolmisoppi protiv Švedske, 2013  

Neij i Sunde Kolmisoppi protiv Švedske, Predstavka br. 40397/12, Odluka od 19. februara 2013.

Ovaj predmet se odnosio na predstavku dva suosnivača veb-sajta „The Pirate Bay“, jednog od najvećih veb-sajtova za razmenu torent fajlova na svetu, u kojoj se oni žale da osuđujuća presuda koja im je izrečena zbog saučesništva u izvršenju krivičnih dela povredom Zakona o autorskom pravu, predstavlja kršenje njihovog prava na slobodu izražavanja.

Sud je ovu predstavku oglasio neprihvatljivom budući da je očigledno neosnovana. Po mišljenju Suda, razmena, ili omogućavanje drugima da dele fajlove ove vrste na Internetu, čak i materijal zaštićen autorskim pravom, a u svrhu sticanja dobiti, obuhvaćeno je pravom na „primanje i saopštavanje informacija“ utvrđenim Članom 10 (sloboda izražavanja) Konvencije. Međutim, Sud je smatrao da su domaći sudovi ispravno uspostavili ravnotežu između konkurentnih interesa o kojima se radi – tj. prava podnosilaca predstavke da primaju i saopštavaju informacije i potrebe za zaštitom autorskog prava.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-117513

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-7408

„Sud zaključuje da objavljivanje spornih fotografija na veb-sajtu posvećenom modi koji javno nudi slike defilea, besplatno ili za novac ili na prodaju, ​predstavlja ostvarivanje prava na slobodu izražavanja i da osuđujuća presuda protiv podnosilaca predstavke zbog tih dela predstavlja mešanje u to pravo.“

Ashby Donald i drugi protiv Francuske, 2013  

Ashby Donald i drugi protiv Francuske, Predstavka br. 36769/08 Presuda od 10. januara 2013.

Ovaj predmet se odnosi na presudu donetu protiv modnih fotografa zbog povrede autorskog prava, pošto su na Internet sajtu jedne modne kompanije, kojim upravljaju dvojica od podnosilaca predstavke, objavili fotografije koje je snimio drugi podnosilac predstavke na modnim revijama 2003. godine, bez odobrenja dotičnih modnih kuća.

Sud je smatrao da nije došlo do povrede Člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije. S obzirom na okolnosti ovog predmeta, kao i na naročito široko polje slobodne procene na raspolaganju domaćim organima vlasti, kazne izrečene podnosiocima predstavke po svojoj prirodi i težini nisu bile takve da je Sud mogao utrditi da je sporno mešanje, koje je predmet postupka, nesrazmerno u odnosu na zacrtani cilj.

Judgement (only in French): http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-115979

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-7393

Zaštitne mere za ’komercijalni’ govor mnogo su manje od mera za politički govor ili drugi govor u javnom interesu

„U vezi sa ovim, Sud želi da naglasi da se širina polja slobodne procene koju imaju Države razlikuje u zavisnosti od niza faktora, među kojima naročit značaj ima i vrsta spornih informacija. U ovom predmetu, iako zaštićene Članom 10, zaštitne mere utvrđene za distribuirani materijal zbog kojeg su podnosioci predstavke dobili osuđujuću presudu, ne mogu biti istog nivoa kao i zaštitne mere utvrđene za političko izražavanje i debatu. Iz ovoga proističe da su priroda informacija o kojima je reč, kao i ravnoteža između gore pomenutih interesa, takve da omogućavaju Državi široko polje slobodne procene koje, kada se akumulira kao u ovom predmetu, čini da polje slobodne procene bude široko.“

Neij i Sunde Kolmisoppi protiv Švedske​, 2013  

Neij i Sunde Kolmisoppi protiv Švedske, Predstavka br. 40397/12, Odluka od 19. februara 2013.

Ovaj predmet se odnosio na predstavku dva suosnivača veb-sajta „The Pirate Bay“, jednog od najvećih veb-sajtova za razmenu torent fajlova na svetu, u kojoj se oni žale da osuđujuća presuda koja im je izrečena zbog saučesništva u izvršenju krivičnih dela povredom Zakona o autorskom pravu, predstavlja kršenje njihovog prava na slobodu izražavanja.

Sud je ovu predstavku oglasio neprihvatljivom budući da je očigledno neosnovana. Po mišljenju Suda, razmena, ili omogućavanje drugima da dele fajlove ove vrste na Internetu, čak i materijal zaštićen autorskim pravom, a u svrhu sticanja dobiti, obuhvaćeno je pravom na „primanje i saopštavanje informacija“ utvrđenim Članom 10 (sloboda izražavanja) Konvencije. Međutim, Sud je smatrao da su domaći sudovi ispravno uspostavili ravnotežu između konkurentnih interesa o kojima se radi – tj. prava podnosilaca predstavke da primaju i saopštavaju informacije i potrebe za zaštitom autorskog prava.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-117513

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-7408

„Države ugovornice imaju široko polje slobodne procene kada uređuju slobodu izražavanja u komercijalnoj oblasti, s obzirom na to da delokrug izražavanja mora biti relativiziran kada se ne odnosi na strogo ’komercijalno’ izražavanje pojedinca već na njegovo učešće u debati koja se odnosi na javni interes.“

Ashby Donaldi drugih protiv Francuske, 2013  

Ashby Donald i drugi protiv Francuske, Predstavka br. 36769/08 Presuda od 10. januara 2013.

Ovaj predmet se odnosi na presudu donetu protiv modnih fotografa zbog povrede autorskog prava, pošto su na Internet sajtu jedne modne kompanije, kojim upravljaju dvojica od podnosilaca predstavke, objavili fotografije koje je snimio drugi podnosilac predstavke na modnim revijama 2003. godine, bez odobrenja dotičnih modnih kuća.

Sud je smatrao da nije došlo do povrede Člana 10 (sloboda izražavanja) Konvencije. S obzirom na okolnosti ovog predmeta, kao i na naročito široko polje slobodne procene na raspolaganju domaćim organima vlasti, kazne izrečene podnosiocima predstavke po svojoj prirodi i težini nisu bile takve da je Sud mogao utrditi da je sporno mešanje, koje je predmet postupka, nesrazmerno u odnosu na zacrtani cilj.

Judgement (only in French): http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-115979

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-7393

Mogla bi postojati proporcionalnost između krivične presude u oblasti autorskog prava i odštete

„Na kraju, Sud ponavlja da su priroda i težina izrečenih kazni, faktori koji se moraju uzeti u obzir prilikom procene proporcionalnosti mešanja u slobodu izražavanja garantovanu Članom 10. U ovom predmetu, Sud smatra da kazna zatvora i dosuđena odšteta nisu nesrazmerne. Prilikom donošenja ovog zaključka, Sud je uzeo u obzir činjenicu da su domaći sudovi utvrdili da podnosioci predstavke nisu preduzeli postupak za uklanjanje predmetnih Torrent fajlova, uprkos tome što je od njih to hitno traženo. Umesto toga, oni su bili indiferentni u odnosu na činjenicu da su dela zaštićena autorskim pravom predmet aktivnosti razmene fajlova (…).“

Neij and Sunde Kolmisoppi protiv Švedske, 2013  

Neij i Sunde Kolmisoppi protiv Švedske, Predstavka br. 40397/12, Odluka od 19. februara 2013.

Ovaj predmet se odnosio na predstavku dva suosnivača veb-sajta „The Pirate Bay“, jednog od najvećih veb-sajtova za razmenu torent fajlova na svetu, u kojoj se oni žale da osuđujuća presuda koja im je izrečena zbog saučesništva u izvršenju krivičnih dela povredom Zakona o autorskom pravu, predstavlja kršenje njihovog prava na slobodu izražavanja.

Sud je ovu predstavku oglasio neprihvatljivom budući da je očigledno neosnovana. Po mišljenju Suda, razmena, ili omogućavanje drugima da dele fajlove ove vrste na Internetu, čak i materijal zaštićen autorskim pravom, a u svrhu sticanja dobiti, obuhvaćeno je pravom na „primanje i saopštavanje informacija“ utvrđenim Članom 10 (sloboda izražavanja) Konvencije. Međutim, Sud je smatrao da su domaći sudovi ispravno uspostavili ravnotežu između konkurentnih interesa o kojima se radi – tj. prava podnosilaca predstavke da primaju i saopštavaju informacije i potrebe za zaštitom autorskog prava.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-117513

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-7408

Relevantni predmeti pred Sudom pravde Evropske unije:

GS Media BV protiv Sanoma Media Netherlands BVi drugih - C-160/15 (2016) - Hyperlinks koji pruža pristup zaštićenim delima, koja postaju dostupna na drugom veb-sajtu bez saglasnosti nosioca prava

Predmet C-160/15 GS Media BV protiv Sanoma Media Netherlands BV, Presuda od 8. septembra 2016.

Sud pravde EU doneo je presudu da se Član 3(1) Direktive 2001/29/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 22. maja 2001. o harmonizaciji određenih aspekata autorskog i srodnih prava u informacionom društvu mora tumačiti u smislu da je - ukoliko se želi utvrditi da li isticanje na veb-sajtu hajperlinkova za zaštićena dela koja su slobodno dostupna na nekom drugom veb-sajtu bez saglasnosti nosioca autorskog prava, sačinjava „saopštavanje javnosti“ u smislu te odredbe - neophodno utvrditi da li su ti linkovi omogućeni bez namere da se stekne finansijska dobit, od strane lica koje nije znalo ili opravdano nije moglo znati za protivzakonitost objavljivanja tih dela na tom drugom veb-sajtu, ili, da li su ti linkovi, suprotno tome, obezbeđeni u tom cilju, što je situacija gde se mora pretpostaviti da je predmetno lice znalo za protivzakonitost objavljivanja tih dela

Full decision: http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?text=&docid=183124&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=873114

Scarlet protiv. SABAM (C360-10) - 2012 – privremena mera doneta protiv provajdera Internet usluga na osnovu koje se od njega zahteva da instalira sistem za filtriranje dela zaštićenih autorskim pravom.

Predmet C-70/10 Scarlet protiv SABAM – 24. novembar 2011

Sud pravde EU doneo je odluku prema kojoj nije mogla biti izrečena privremena mera protiv provajdera Internet usluga kojom se od njega zahteva da instalira sistem za filtriranje elektronskih komunikacija koje se prenose putem njegovih usluga, a naročito onih koje obuhvataju korišćenje peer-to-peer softvera, odnosno softvera za mrežu ravnopravnih korisnika, koji obuhvata sve njegove klijente bez razlike, kao preventivnu meru, isključivo o njegovom trošku i na neograničen period vremena, a koji je u stanju da prepozna kretanje elektronskih fajlova na mreži tog provajdera koji sadrže muzička, kinematografska ili audiovizuelna dela na koja podnosilac predstavke polaže pravo intelektualne svojine, u cilju blokiranja transfera fajlova čijom razmenom bi bilo povređeno autorsko pravo.

Full decision: http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?text=&docid=115202&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=854226

SABAM protiv Netlog (C-70/10) – 2011 privremena mera doneta protiv hosting provajdera na osnovu koje se od njega zahteva da instalira sistem za filtriranje dela zaštićenih autorskim pravom.

Predmet C-360/10 SABAM protiv Netlog – 16. februar 2012.

Sud pravde EU je smatrao da se na osnovu direktiva EU isključuje mogućnost da nacionalni sudovi izreknu privremenu meru provajderu hosting usluga, kojom se od njega zahteva da instalira sistem za filtriranje informacija koje korisnici njegovih usluga skladište na njegovim serverima, koji obuhvata sve njegove korisnike bez razlike, kao preventivnu meru, isključivo o njegovom trošku i na neograničen period vremena, a koji je u stanju da prepozna elektronske fajlove koji sadrže muzička, kinemografska ili audiovizuelna dela na koja podnosilac zahteva za privremenu meru polaže pravo intelektualne svojine, radi sprečavanja da ta dela postanu dostupna javnosti povredom autorskog prava.

Full decision: http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?text=&docid=119512&pageIndex=0&doclang=EN&mode=lst&dir=&occ=first&part=1&cid=854226

Druga ograničenja
(nacionalna bezbednost, zaštita zdravlja ili morala, sudski postupak)

U Članu 10, stav 2 Konvencije navedeni su interesi koji mogu biti zaštićeni u slučaju ograničavanja prava na slobodu izražavanja. Pored interesa u pogledu zaštite ugleda ili prava drugih, ili sprečavanja obelodanjivanja informacija primljenih u poverenju, koje su razmatrane u prethodnim poglavljima, drugi interesi su:

  • nacionalna bezbednost, teritorijalni integritet ili javna bezbednost; sprečavanje nereda ili kriminala;
  • zaštita zdravlja ili morala;
  • održavanje autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

Čak i ukoliko bi se, čitajući stav 2 Člana 10, moglo pomisliti da se na osnovu sadržaja Konvencije dozvoljava blanko ograničenje prava na slobodu izražavanja u pogledu navedenih interesa, sudska praksa ESLJP detaljno je utvrdila kada takvo ograničenje može biti ’neophodno u demokratskom društvu’, kao i kada to nije slučaj, a kada prednost ima sloboda izražavanja.

Iako postoje predmeti u kojima ESLJP prihvata ograničenja izražavanja, takođe postoji široka lepeza predmeta u vezi sa kojima je utvrđeno da su zemlje Saveta Evrope izvršile povredu Člana 10, u pokušaju da zaštite gore navedene interese.

Na primer, potreba za zaštitom nacionalne bezbednosti dopušta ograničenja prava na slobodu izražavanja, ali organi moraju dokazati da su ta ograničenja zaista potrebna u demokratskom društvu.

S druge strane, kada je reč o pornografiji i bogohuljenju, njih je lakše ograničiti u interesu zaštite zdravlja ili morala. Zaštita prava dece je od prioritetnog značaj. Dečija pornografija je protivzakonita.

element cheieKljučni aspekti relevantnih predmeta pred ESLJP:


Ograničenje slobode izražavanja zbog nacionalne bezbednosti – samo ako se pokaže neophodnim u demokratskom društvu

„Iako štampa ne sme da prekorači svoj delokrug, između ostalog, u pogledu zaštite vitalnih interesa Države, kao što su nacionalna bezbednost ili teritorijalni integritet, od pretnji od izbijanja nasilja ili u cilju sprečavanja nereda ili kriminala, štampa ipak ima obavezu da saopštava informacije i ideje o političkim pitanjima, uključujući i ona sporna. Ne samo što štampa ima zadatak da saopštava takve informacije i ideje, već i javnost ima pravo da ih prima. Sloboda štampe pruža javnosti jedno od najboljih sredstava za otkrivanje ideja i stavova političkih lidera i formiranje mišljenja o istima.”

Sürek i Özdemir protiv Turske [Veliko veće], 1999  

Sürek i Özdemir protiv Turske [Veliko veće], Predstavka br. 23927/94 i 24277/94, Presuda od 8. jula 1999.

Vlasnik i glavni urednik dnevnog lista podneli su predstavke Evropskom sudu za ljudska prava pošto su nacionalni organi u Turskoj obojici izrekli kaznu zatvora od šest meseci i novčanu kaznu. Oni su osuđeni zbog distribucije propagandnog sadržaja protiv integriteta Države i podsticanja na terorizam, nakon što su objavili intervju sa pripadnikom Radničke partije Kurdistana (PKK), organizacije koja je u Turskoj proglašena nezakonitom. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je izvršena povreda Člana 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-58278

Sažeci presuda i komentari:: https://globalfreedomofexpression.columbia.edu/cases/surek-ozdemir-v-turkey/

„Sud je posvetio posebnu pažnju pojmovima upotrebljenim u ovim člancima i kontekstu publikacije, uzimajući u obzir okolnosti u okruženju predmeta koji su mu predati na razmatranje, a posebno, teškoće u vezi sa borbom protiv terorizma. Sud je utvrdio da sporni tekstovi ne sadrže nikakvu aluziju na upotrebu nasilja, oružani otpor ili ustanak i da ne predstavljaju govor mržnje, što je po mišljenju Suda bitan element koji treba biti uzet u obzir.“

Bayar i Gürbüz protiv Turske, 2012  

Bayar i Gürbüz protiv Turske, Predstavka br. 37569/06, Presuda od 27. novembra 2012.

Podnosiocima predstavke, vlasniku i glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista, izrečena je novčana kazna zbog objavljivanja dva članka u njihovom listu, u kojima su, prema mišljenju domaćih sudova, iznete izjave ilegalne oružane organizacije. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je Turska, izricanjem novčane kazne ovim licima zbog objavljivanja tih izjava, povredila Član 10.

Judgement (French only): http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-114773

Sažeci presuda i komentari::

„sporni članak se povezao sa PKK i izneo poziv na upotrebu oružane sile kao sredstva za ostvarivanje nacionalne nezavisnosti Kurdistana. (...). U datom kontekstu, sadržaj članka se mora sagledati kao moguć podsticaj daljem nasilju u regionu. Konkretno, poruka koja se saopštava čitaocu je da je pribegavanje nasilju neophodna i opravdana mera samoodbrane pred agresorom. S obzirom na to, Sud je utvrdio da su razlozi, koje je navela tužena Država za osuđujuću presudu izrečenu protiv podnosioca predstavke, relevantni i dovoljni kao temelj za utvrđivanje mešanja u pravo podnosioca predstavke na slobodu izražavanja. Sud ponavlja da puka činjenica da su ’informacije’ ili ’ideje’ uvredljive, zgražavajuće ili uznemirujuće nije dovoljna da se opravda mešanje (vidi stav 36 u tekstu gore). Međutim, ono što je sporno u konkretnom predmetu jeste podsticanje na nasilje.“

Predmet Sürek protiv Turske (br. 3), 1999  

Sürek protiv Turske (br. 3), Predstavka br. 24735/94, Presuda od 8. jula 1999.

Turski organi uložili su tužbu protiv vlasnika dnevnog lista zbog širenja propagande protiv nedeljivosti Države i naložili mu da plati novčanu kaznu. Ova osuda je bila posledica objavljivanja komentara u listu čiji je on vlasnik. Sud je utvrdio da su interesi u pogledu zaštite nacionalne bezbednosti i teritorijalnog integriteta, u konkretnom kontekstu ovog predmeta, srazmerni ograničenju slobode izražavanja, pošto je članak napisan ne samo uvredljivim jezikom i izazvao zaprepašćenje ili uznemirenje, već je mogao i da podstakne na nasilje.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-58281

Sažeci presuda i komentari:: https://rm.coe.int/168007ff48

Pornografija i bogohuljenje se mogu ograničiti u cilju zaštite zdravlja ili morala

„(…) u kontekstu verskih uverenja, može legitimno biti uključena dužnost da se u najvećoj mogućoj meri izbegava izražavanje koje je za druga lica, u odnosu na objekte koji uživaju duboko poštovanje, bezrazložno uvredljivo i predstavlja huljenje (…). (…) državama ugovornicama generalno stoji na raspolaganju ​šire polje slobodne procene prilikom uređenja slobode izražavanja u odnosu na stvari koje mogu predstavljati uvredu intimnih, ličnih ubeđenja u oblasti morala ili, naročito, religije.
Pored toga, kao i u oblasti morala, a možda i u većoj meri, ne postoji jedinstven evropski koncept u vezi sa uslovima koji se odnose na ’zaštitu prava drugih’ od napada na njihova verska uverenja. (…).”

Wingrove protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 1996  

Wingrove protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Predstavka br. 17419/90, Presuda of 25. novembra 1996.

Najdžel Vingrouv, britanski filmski režiser, napisao je scenario za kratak film pod nazivom „Vizije ekstaze“ koji je i režirao. Britanski odbor za klasifikaciju filmova odbio je da odobri film, našavši da on predstavlja povredu odredbi krivičnog zakona protiv bogohuljenja. Evropski sud za ljudska prava podržao je odluku Odbora da se odbije odobrenje za klasifikaciju, iznoseći obrazloženje da je takvo mešanje uredno propisano zakonom i da mu je legitimni cilj zaštita hrišćanske vere od bogohulnih izraza.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-58080

Sažeci presuda i komentari::

„Sud dalje konstatuje da je podnosilac predstavke mogao da izbegne povredu a, sledstveno tome, i osuđujuću presudu, nastavljajući svoju poslovnu delatnost, time što bi obezbedio da nijedna od ​[pornografskih] ​fotografija ne bude dostupna na stranici sa besplatnim prethodnim pregledom (gde nema provere starosne dobi). On se opredelio da to ne uradi, nesumnjivo zato što se nadao da će privući više klijenata ako fotografije ostavi na stranici sa besplatnim prethodnim pregledom.“

Perrin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 2005  

Perrin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Predstavka br. 5446/03, Odluka of 18. oktobra 2005.

Ovaj predmet se odnosi na pravo na slobodu izražavanja jednog lica koje je bilo izdavač pornografskog veb-sajta. Na naslovnoj strani tog veb-sajta su bile istaknute slobodno dostupne slike koprofilije, koprofagije i felacija, zbog čega je izdavač osuđen u Ujedinjenom kraljevstvu na kaznu zatvora u trajanju od 30 meseci, na osnovu Zakona o opscenim publikacijama. Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je doneo odluku da je predstavka neprihvatljiva.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-70899

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-3684

Zaštita prava dece je od prevashodnog značaja

„Po mišljenju Suda, u predmetima kao što je ovaj, gde je krivično delo izvršio maloletnik koji nije dostigao zakonom utvrđenu starosnu dob za krivičnu odgovornost i koji se ne smatra odgovornim za svoje postupke, pravo novinara da saopšti informacije o teškom krivičnom delu mora ustupiti pred pravom maloletnika na delotvornu zaštitu svog privatnog života.
Nesumnjivo je da je ponavljanje njegovog imena u štampi u vezi sa (...) incidentom koji zavređuje opštu osudu, bilo naročito štetno po psihički razvoj i privatni život deteta pastorka gospodina V.


Sud je na osnovu gore izloženog zaključio da objavljivanje imena maloletnih delikvenata i službenog položaja njihove rodbine, koje je izvršio podnosilac predstavke, nije nimalo doprinelo razmatranju pitanja koje je od legitimnog interesa za javnost. Mada je ta informacija prethodno bila objavljena u drugim novinama, građansko-pravna odgovornost izrečena podnosiocu predstavke bila je, u datim okolnostima, opravdana potrebom da se spreči dalje objavljivanje pojedinosti iz privatnog života tužilaca, u štampi.“

Aleksey Ovchinnikov protiv Rusije, 2010  

Aleksey Ovchinnikov protiv Rusije, Predstavka br. 24061/04, Presuda od 16. decembra 2010.

Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da nije došlo do povrede prava na slobodu izražavanja u predmetu u kojem se novinar žalio na ishod parnice zbog klevete, u kojoj mu je naloženo da plati (mali) iznos odštete. Sporni članci su se odnosili na informacije o događajima koji su se odnosili na maloletnike koji potiču iz porodica čiji su članovi javna lica.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-102322

„Iako su sloboda izražavanja i poverljivost komunikacija elementi of primarnog značaja a korisnici telekomunikacija i Internet usluga moraju imati garanciju da će im biti poštovana vlastita privatnost i sloboda izražavanja, takva garancija ne može biti apsolutna i mora povremeno ustupiti pred drugim legitimnim imperativima, kao što je sprečavanje nemira ili kriminala ili zaštita prava i sloboda drugih.“

K.U. protiv Finske, 2008  

K.U. protiv Finske, Predstavka br. 2872/02, Presuda od 2. decembra 2008.

Ovaj predmet se odnosio na propust državnih organa u Finskoj da zaštite pravo na privatnost jednog maloletnika, čiju je fotografiju objavilo nepoznato lice, odnosno, nepoznata lica, na jednom veb-sajtu, pored oglasa u kojem se tvrdilo da ovaj maloletnik traži intimne odnose sa dečakom svog uzrasta ili starijim. Nacionalni sudovi su podržali odluku provajdera Internet usluga da odbije obelodanjivanje identiteta lica koje je okačilo fotografiju, kontakt podatke i prevarni oglas. Odbijanje se zasnivalo na tada važećim zakonima usvojenim u cilju zaštite slobode izražavanja, na osnovu kojih je zabranjeno obelodanjivanje identiteta korisnika. Evropski sud za ljudska prava jednoglasno je smatrao da je izvršena povreda prava na privatnost ovog maloletnika

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-89964

Sažeci presuda i komentari::

Sudski postupak nalaže strožije obaveze za one koji izveštavaju javnost

„(…)​bilo bi nezamislivo smatrati da predmet sudskog postupka ne može nigde drugo biti predmet bilo kakvog prethodnog ili tekućeg razmatranja, bez obzira da li se radi o stručnim časopisima, štampi uopšteno, ili širokoj javnosti. Ne samo što mediji imaju zadatak da saopštavaju takve informacije i ideje već javnost ima pravo da ih prima.“

Dupuis i drugi protiv Francuske, Predstavka br. 1914/02, Presuda od 7. juna 2007  

Dupuis i drugi protiv Francuske, Predstavka br. 1914/02, Presuda od 7. juna 2007.

Evropski sud za ljudska prava je smatrao da je došlo do povrede Člana 10 u predmetu u kojem je novinarima izrečena novčana kazna zbog širenja informacija koje su nelegalno pribavili iz jedne krivične istrage koja je bila u toku. Sud je utvrdio da se objavljene informacije odnose na pitanja od javnog interesa.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-80903

Sažeci presuda i komentari::

„mora se uzeti u obzir da svako ima pravo na ostvarivanje garancija pravičnog suđenja utvrđenih u Članu 6 stav 1 Konvencije, koje u krivičnom postupku obuhvata pravo na nepristrastan sud. (…) Kao što je Sud već imao prilike da istakne, ’novinari moraju ovo imati na umu prilikom iznošenja komentara o krivičnim postupcima koji su u toku, pošto granice dozvoljenog komentara ne smeju da se pređu i da obuhvate iskaze za koje postoji verovatnoća da će, bilo namerno ili nenamerno, narušiti mogućnost lica da ima pravično suđenje ili da će podriti poverenje javnosti u ulogu suda u sprovođenju pravde u krivičnim stvarima. (…)’.“

Dupuis i drugi protiv Francuske, Predstavka br. 1914/02, Presuda od 7. juna 2007  

Dupuis i drugi protiv Francuske, Predstavka br. 1914/02, Presuda od 7. juna 2007.

Evropski sud za ljudska prava je smatrao da je došlo do povrede Člana 10 u predmetu u kojem je novinarima izrečena novčana kazna zbog širenja informacija koje su nelegalno pribavili iz jedne krivične istrage koja je bila u toku. Sud je utvrdio da se objavljene informacije odnose na pitanja od javnog interesa.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-80903

Sažeci presuda i komentari::

Licenciranje

Postoji opšti stav, koji se ogleda u evropksim pravnim sistemima i u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, da nisu potrebni sistemi za licenciranje štampanih izdanja.

Države ne treba da se mešaju u plasiranje nove publikacije na tržište, što sasvim sigurno obuhvata i publikacije na Internetu, u svim njihovim vidovima i oblicima. To je osnovni princip slobode štampe.

Pa ipak, postoji saglasnost oko toga da je potrebno da postoji sistem licenciranja za radiodifuzne medije. Ovo ograničenje, kako se tvrdi, potiče, između ostalog, iz praktičnog pitanja ograničene raspoloživosti radiodifuznog spektra i sa sobom donosi dalja ograničenja, kao što je postojanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti radiodifuzije, na osnovu kojeg će se urediti restriktivni uslovi za radiodifuziju (na primer, ograničavajući uslovi u pogledu programiranja). U evropskim državama su osnovani nacionalni organi za nadzor nad radiodifuzijom u cilju primene tog zakonodavstva.

Član 10, stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima

Sloboda izražavanja


„(…) Ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća.

element cheieKljučni aspekti relevantnih predmeta pred ESLJP:

Uskraćivanje registracije publikacije mora biti objektivna i predvidiva mera „relevantnim zakonom mora se obezbediti jasno naznačenje okolnosti u kojima su takva ograničenja dozvoljena, a naročito, kada se zbog posledica ograničenja, kao što je u ovom konkretnom predmetu, u potpunosti blokira objavljivanje časopisa. Ovo je zbog moguće opasnosti koju takva prethodna ograničenja, po samoj svojoj prirodi, predstavljaju po slobodu izražavanja garantovanu Članom 10”.

Gawęda protiv Poljske, 2002  

Gawęda protiv Poljske, Predstavka br. 26229/95, Presuda od 14. marta 2002.

Ovaj predmet se odnosi na odbijanje organa vlasti Poljske da izvrše registraciju naziva dva časopisa, tvrdeći da su im nazivi „u sukobu sa realnošću“. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je povređen Član 10.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-60325

Sažeci presuda i komentari::

Audiovizuelni mediji mogu biti strožije regulisani od štampe

​Državama je dopušteno da na osnovu sistema licenciranja regulišu kako će im biti organizovana radiodifuzija na njihovoj teritoriji, naročito u pogledu tehničkih aspekata (….). Tehnički aspekti su nesumnjivo važni, ali odobrenje ili odbijanje licence može biti uslovljeno i drugim razlozima, uključujući i pitanja kao što su priroda i ciljevi predložene stanice, njen potencijalni auditorijum na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, prava i potrebe određenog auditorijuma i obaveze koje proističu iz međunarodnih zakonskih instrumenata.

Predmet Informationsverein Lentia i drugi protiv Austrije, 1993  

Predmet Informationsverein Lentia i drugi protiv Austrije, Predstavka br. 13914/88; 15041/89; 15717/89; 15779/89; 17207/90, Presuda od 24. novembra 1993.

Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je povređen Član 10 time što organi vlasti u Austriji drže monopol u oblasti audiovizuelne delatnosti.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57854

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-9742

Pluralizam – ključ za slobodno saopštavanje informacija i ideja

(…) Sud je do sada često naglašavao fundamentalnu ulogu slobode izražavanja u demokratskom društvu, naročito kada ona služi da se kroz štampu saopštavaju informacije i ideje od opšteg interesa, koje javnost, štaviše, ima pravo da prima (...). Takav poduhvat se ne može uspešno sprovesti ukoliko se ne zasniva na principima pluralizma, čiji je krajnji garant Država. Ova opservacija naročito važi za audiovizuelne medije, čiji se programi često naširoko emituju.“ Predmet Informationsverein Lentia i drugi protiv Austrije, 1993  

Predmet Informationsverein Lentia i drugi protiv Austrije, Predstavka br. 13914/88; 15041/89; 15717/89; 15779/89; 17207/90, Presuda od 24. novembra 1993.

Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je povređen Član 10 time što organi vlasti u Austriji drže monopol u oblasti audiovizuelne delatnosti.

Presuda: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-57854

Sažeci presuda i komentari:: http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=002-9742

In order to promote its content and to allow using it in any derivative works as much as possible, this brochure is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.